Malo koja svakodnevna aktivnost ostavlja veći ugljenični otisak od letenja, ali pojedini putnici imaju znatno veći uticaj od drugih. Sedišta u biznis i prvoj klasi i do pet puta su emisijski intenzivnija od ekonomskih, prema podacima International Air Transport Association (IATA).

Uklanjanje premijum sedišta moglo bi da prepolovi globalne emisije iz avijacije, navodi se u nedavnoj studiji.

Emisije bi mogle dodatno da se smanje korišćenjem isključivo najefikasnijih aviona i povećanjem popunjenosti putnika. Zajedno, ove tri mere imaju potencijal da smanje emisije između 50 i 75 odsto, bez čekanja da održivo avionsko gorivo (SAF) postane dostupno u dovoljnoj meri i po pristupačnoj ceni.

Autori studije priznaju da bi ove promene morale da se uvode postepeno, ali ističu da je trenutno moguće odmah smanjiti globalne emisije iz avijacije za 11 odsto.

Koliko je letenje štetno po životnu sredinu?

Avijacija je odgovorna za oko četiri odsto globalnih emisija koje potiču od ljudskih aktivnosti. Ipak, nisu svi letovi jednaki, pojedinačne emisije znatno variraju u zavisnosti od efikasnosti i konfiguracije aviona.

Studija, objavljena prošlog meseca u naučnom časopisu Nature Communications Earth & Environment, analizirala je više od 27 miliona komercijalnih letova u 2023. godini, obuhvativši 26.000 gradskih parova i gotovo 3,5 milijardi putnika.

U proseku, globalne emisije iz avijacije iznosile su 84,4 grama CO2 po kilometru po putniku koji plaća kartu tokom 2023. godine.

Emisije su varirale od 30 grama CO2 po putničkom kilometru na pojedinim rutama, do gotovo 900 grama na drugim.

U posmatranom periodu i na analiziranim rutama, Sjedinjene Američke Države bile su najveći emiter na svetu (144,6 miliona tona CO2 – 25 odsto ukupnih emisija), sa prosekom od 96,5 grama CO2 po putničkom kilometru. Kina je bila druga (49,7 miliona tona i 88,6 grama), a Ujedinjeno Kraljevstvo treće (24,1 milion tona i 81,1 gram).

U Evropi, iza Ujedinjenog Kraljevstva slede Španija (16,8 miliona tona), Nemačka (16,7), Francuska (14,8) i Italija (9,9). Norveška je izdvojena po posebno neefikasnim letovima, često povezanim sa manjim aerodromima i slabijom popunjenošću – u nekim zemljama takve rute finansira država jer su ključne za povezivanje udaljenih područja, prenosi Euronews green.

Potražnja za letovima nadmašuje napredak u efikasnosti

Iako su ostvarena velika poboljšanja, 1980. godine prosečna emisija CO2 po putničkom kilometru iznosila je 280 grama, studija upozorava da je rast potražnje za letovima istorijski nadmašivao ove dobitke u efikasnosti.

Emisije su porasle i zbog zatvaranja vazdušnog prostora usled sukoba poput rata Rusije u Ukrajini, što je produžilo rute i povećalo globalnu potrošnju goriva. Budući razvoj mogao bi dodatno da pogorša trend. Kako avio-kompanije pokušavaju da smanje kondenzacione tragove koji zadržavaju toplotu izbegavanjem određenih zona letenja, očekuje se rast potrošnje goriva, čime se poništava deo postignute efikasnosti.

Povratak supersoničnih letova, najavljen već za 2029. godinu, dodatno bi smanjio efikasnost goriva i povećao uticaj avijacije na zagrevanje atmosfere.

Ukidanje biznis klase moglo bi drastično da smanji emisije

Preuređenje aviona isključivo u ekonomsku klasu omogućilo bi prevoz većeg broja putnika i smanjenje emisija između 22 i 57 odsto, pokazala je studija.

Veća popunjenost sedišta takođe bi imala značajan efekat. Tokom 2023. godine prosečna popunjenost letova iznosila je 79 odsto, dok su pojedini avioni leteli sa svega 20 odsto kapaciteta.

Povećanje prosečne popunjenosti na 95 odsto po avionu dodatno bi smanjilo emisije za 16 odsto.

Prelazak na efikasnije avione

Zamena starijih aviona novijim i efikasnijim flotama, lakšim, aerodinamičnijim i štedljivijim, mogla bi da smanji potrošnju goriva između 25 i 28 odsto, navodi se u studiji.

Najefikasniji tipovi aviona, Boeing 787-9 za dugolinijske letove i Airbus A321neo za kratke i srednje rute – proizvode oko 60 grama CO2 po kilometru po putniku. Nasuprot tome, najmanje efikasni avioni emituju i do 360 grama po putniku.

„Realno gledano, ovo bi bila dugoročna tranzicija, ona koja bi mogla biti podstaknuta politikama koje nagrađuju efikasnost, tako da se najefikasniji avioni favorizuju pri donošenju odluka o zameni flote“, kaže koautor studije, dr Milan Klöver sa Univerziteta u Oksfordu.

Autori predlažu da bi podsticaji za prelazak na efikasnije avione mogli uključivati kvote za SAF gorivo, ograničenja ugljeničnog intenziteta, šeme trgovine emisijama i ocenjivanje emisija avio-kompanija, kao i prilagođavanje aerodromskih taksi i poreza na avio-karte u skladu sa performansama aviona.

Ipak, avio-kompanije bi mogle odmah da smanje emisije za oko 11 odsto tako što bi na postojećim rutama koristile svoje najefikasnije avione.

Foto: Freepik