Eng

Šta je najbolje što možete da uradite za klimu kao pojedinac? Manje bacajte hranu!

Vreme čitanja: 2 min

Najbolji način za smanjenje karbonskog otiska na nivou pojedinca krije se upravo u smanjenju prehrambenog otpada, piše portal klima101.  Uprkos tome što je borba protiv klimatskih promena pretežno zadatak koji treba da počiva na vladama i vodećim svetskim biznisima kao najvećim zagađivačima, to ne znači da pojedinci i domaćinstva ne mogu da pripomognu u smanjenju gasova sa efektom staklene bašte.

Konkretne smernice utemeljene su na analizi projekta Drawdown, a koje glase: manje bacajte hranu. Možda ovo na prvu loptu ne deluje kao najintuitivnije rešenje, ali treba uzeti u obzir širu sliku, najpre o ogromnim količinama hrane koje se bace.

Čovečanstvo odbaci oko jedne trećine hrane koju proizvede u toku godine, što je čak 1,3 milijarde tona izgubljenih namirnica. Nepojedena hrana, čija se vrednost procenjuje na preko jedne hiljade milijardi američkih dolara, mogla bi da nahrani dve milijarde ljudi – duplo više u odnosu na broj pothranjenih širom sveta.

Dodatno, kada završi u kanti za đubre, sa hranom se gube i sva energija, materijali i novac utrošeni na njenu proizvodnju, preradu, pakovanje i transport. Ali problem ide i dalje od uludog rasipanja resursima. Ukoliko hrana skonča na deponijama, tamo dolazi do ispuštanja zloglasnog metana – gasa koji zbog složenije hemijske strukture zagreva našu planetu 84 puta više od ugljen-dioksida. 

Prema procenama Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu iz 2021. godine, prosečan stanovnik naše zemlje u toku godine odbaci 83 kilograma hrane. Globalno gledano, najveći procenat otpada od hrane proizvede se u našim domovima, čak 61%, zatim u proizvodnji (26%) i na kraju u trgovinama (13%).

U Srbiji na pojedinačnom nivou generišemo manje količine otpada od hrane nego, na primer, Grci (142 kg per capita), Iračani (120 kg) ili Australijanci (102 kg), a povrh toga jedemo manje govedine od Amerikanaca (pet kilograma godišnje naspram trideset sedam).

Ali to ne znači da prema hrani ne možemo da se ponašamo odgovornije, pogotovo ako znamo da su domaćinstva goruća tačka prehrambenog otpada.

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top