Svake godine tekstilne kompanije proizvedu oko 100 milijardi odevnih predmeta, čineći modu jednom od najvećih industrija na svetu koja generiše više od 1.7 triliona dolara prihoda i zapošljava desetine miliona ljudi, prenosi portal GreenBiz.
Ekološki trošak proizvodnje tekstila je ogroman, od potrošnje vode za navodnjavanje polja pamuka do sagorevanja fosilnih goriva za napajanje fabrika. Sveukupno, ova industrija doprinosi čak i do 10 procenata globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Sa usponom brze mode, industrija proizvodi planine otpada doprinoseći sa oko 92 miliona tona na deponije svake godine, piše Earth.org. To je ekvivalent kamiona smeća punog tekstilnog otpada svake sekunde.
Ako svet želi da ispuni svoje ambiciozne klimatske obaveze prema Pariskom sporazumu, industrija mora brzo i konkretno delovati kako bi smanjila svoju štetu. Globalni brendovi i maloprodajni lanci imaju ključnu ulogu u činjenju industrije održivom. Saradnja sa donosiocima politika, finansijskim institucijama poput Međunarodne finansijske korporacije (IFC) i potrošačima takođe će biti ključna za očuvanje vode, decarbonizaciju energije i odgovorno upravljanje otpadom.
Industrija je postavila cilj da dođe do neto nula emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine u okviru Povelje modne industrije za akciju u borbi protiv klimatskih promena, a EU zahteva od industrije da do 2030. godine dostigne cirkularnost. Neki veliki brendovi i dobavljači već preduzimaju akcije. Na primer, Levi Strauss & Co. radi sa dobavljačima na poboljšanju njihovih performansi kao deo svojih napora da postigne apsolutno smanjenje od 40 procenata štetnih emisija u lancu snabdevanja.
Potrošnja vode i zagađenje spadaju među najveće izazove industrije, pri čemu oko petine otpadnih voda širom sveta potiče od bojenja i tretmana tkanina. Industrijska organizacija ZDHC pomogla je u uspostavljanju minimalnih standarda s ciljem smanjenja hemijskog zagađenja, a postojeće tehnologije mogu smanjiti potrošnju vode i zagađenje. Međutim, ove inovacije zahtevaju velike investicije, što ograničava usvajanje na velike igrače.
Prekomerna proizvodnja i brza moda doprineli su i velikom problemu otpada. Trenutno, manje od 1 procenat tekstilnog otpada reciklira se u nove vlakne za odeću, što se prevodi u više od 100 milijardi dolara izgubljenog materijala godišnje. Ako se nastavi trenutni trend, emisije gasova sa efektom staklene bašte u ovoj industriji porašće za više od 50 procenata do 2030. godine.
Globalni modni brendovi i njihova mreža dobavljača suočavaju se sa sve većim pritiscima od strane potrošača, vlada, radnika i investitora da decarboniziraju svoje operacije, čuvaju resurse, smanje otpad i poboljšaju uslove rada.
Tokom poslednjih nekoliko decenija, iako je proizvodnja eksplodirala kako bi zadovoljila potrebe rastuće globalne populacije, proizvođači tekstila i odeće napravili su značajan napredak. Međutim, biće potrebna još veća saradnja duž lanca vrednosti, uz podršku donosioca politika i međunarodnih finansijskih institucija, kako bi industrija osigurala nultu emisiju ugljenika u budućnosti.
