Eng

U susret samitu COP28 i borbi protiv rekordnih temperatura

Vreme čitanja: 2 min

Samit Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (Conference of Parties – COP) predstavlja okupljanje država potpisnica Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama (UNFCCC) iz 1992. godine. Konvencija obavezuje države da deluju zajedno na stabilizaciji emisija gasova sa efektom staklene bašte, i to pre svega radi sprečavanja štetnog, antropogenog uticaja na klimatski sistem. Predstavnici država se sastaju na godišnjem nivou, a verovatno najznačajniji sporazum postignut je 2015. godine u Parizu (COP21) kada je ustanovljen cilj ograničenja porasta globalne temperature ispod 2°C (idealno do 1,5°C) do kraja ovog veka u odnosu na predindustrijski period. Prošle godine u Šarm El-Šeiku (COP27), postignut je dogovor o osnivanju fonda za pomoć zemljama koje se suočavaju sa najgorim posledicama klimatskih promena, a zaključilo se da je potrebno preći sa obećanja na opipljive akcije za klimu. 

Dvanaest meseci kasnije, 2023. godina je na dobrom putu da bude najtoplija u istoriji merenja. Globalna temperatura je 17. novembra po prvi put premašila 2 stepena celzijusa u odnosu na predindustrijski period. Iako se probijanje granice od 2°C desilo samo u toku jednog dana, ono simbolički najavljuje COP28, možda i najvažniji samit još od COP21, koji će se održati u Dubaiju sa početkom od 30. novembra. U uslovima pustinjske klime, učesnici konferencije će dati odgovor na zabrinjavajući nedostatak napretka ka ciljevima ugovorenim pre skoro deset godina. 

COP28 će biti domaćin prvog „globalnog pregleda”, odnosno sagledavanja svih procesa koji se odnose na klimatske akcije preduzete zarad ispunjavanja ciljeva Pariskog sporazuma. Ovakvo sumiranje će poslužiti da se detaljno izmeri napredak, identifikuju područja neuspeha i osnaži potreba ka pretvaranju obaveza na papiru u stvarna dela posvećena ublažavanju i prilagođavanju na klimatske promene.  

Međutim, kako se diplomatski kor bude okupljao u Dubaiju, javlja se zabrinutost zbog sve većeg uticaja fosilnih kompanija na pregovore o klimi. Podaci različitih organizacija ističu prisustvo lobista za ugalj, naftu i gas, izazivajući sumnju da bi njihove namere bile usmerene na sprečavanje postizanja dogovora o ukidanju fosilnih goriva. U trenutku kada su potrebne hitne mere za sprečavanje katastrofalnih klimatskih promena klipovi u točkovima međunarodnih pregovora, bez obzira odakle dolaze, mogu biti pogubni po opstanak civilizacije na našoj planeti. 

Srbija je tokom održavanja COP26 u Glazgovu dobila sarkastičnu nagradu Fosil dana zbog odlaganja primene ekoloških dozvola za kontrolu i sprečavanje zagađenja u radu velikih postrojenja. Ipak, naredne godine naša država se pokazala kao bolji đak i predala je revidirani Nacionalno utvrđen doprinos (NDC), dokument koji predstavlja obavezu iz Pariskog sporazuma, prema kojem je povećavala svoje ambicije u pogledu smanjenja gasova sa efektom staklene bašte za 33.3% u odnosu na 1990. godinu. S obzirom na dobru saradnju sa državom domaćinom ovogodišnjeg samita, može se očekivati da delegacija iz Srbije prisustvuje u značajnom sastavu, pogotovo imajući u vidu važnost adaptacije na klimatske promene za našu zemlju. 

U srcu Ujedinjenih Arapskih Emirata, gradu izgrađenom na industriji fosilnih goriva, COP28 predstavlja trenutak istine da svet odlučno deluje protiv klimatskih promena. Važnost ovog skupa ne sme se potceniti, posebno u godini pogođenoj rekordnim temperaturama. Samit u Dubaiju će biti poziv na odgovornost svetskih lidera pred sudbinom planete koja se ubrzano zagreva, i molba za kolektivni napor da se obezbedi održiva budućnost za generacije koje dolaze. 


Autor: Marko Pajović

Beogradska otvorena škola

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top