WWF Izveštaj o stanju planete 2024: Živi svet je u opasnosti

Došlo je do katastrofalnog prosečnog pada od 73% u populacijama posmatranih divljih vrsta* u samo 50 godina (1970-2020.), prema WWF-ovom Izveštaju o stanju planete za 2024. Danas objavljen u celom svetu, Izveštaj upozorava da će tokom sledećih pet godina biti potrebni veliki zajednički napori za rešavanje dvostruke krize klimatskih promena i gubitka bioraznovrsnosti, dok se Zemlja približava opasnim prelomnim tačkama koje predstavljaju ozbiljnu pretnju čovečanstvu.

Indeks života na planeti, koji je izradilo Zoološko društvo u Londonu (Zoological Society London, ZSL), uključuje skoro 35.000 populacionih trendova za 5.495 vrsta od 1970. do 2020. Najveći pad zabeležen je u slatkovodnim ekosistemima (85%), zatim u kopnenim (69%) i morskim (56%). Gubitak i degradacija staništa, čiji je uzrok u najvećoj meri ljudski prehrambeni sistem, predstavlja najveću pretnju populacijama divljih vrsta širom sveta. Sledi prekomerno iskorišćavanje resursa, invazivne vrste i bolesti. Klimatske promene predstavljaju dodatnu pretnju populacijama divljih vrsta u Latinskoj Americi i na Karibima, gde je zabeležen zapanjujući prosečni pad od 95%.

Pad populacija divljih vrsta može da posluži kao rani pokazatelj povećanog rizika od izumiranja i potencijalnog gubitka zdravih ekosistema. Kada su ekosistemi oštećeni, oni prestaju da pružaju dobrobiti od kojih zavisimo – čist vazduh, vodu i zdravo zemljište za hranu – i postaju osetljiviji na prelomne tačke. Prelomna tačka se dogodi kada se ekosistem gurne iznad kritičnog praga, što dovodi do značajnih i potencijalno nepovratnih promena.

Globalne prelomne tačke, kao što je nestanak Amazonske prašume i masovno odumiranje koralnih grebena, imaju ogromni uticaj na celu planetu i mogu da ugroze sigurnost hrane i prihoda. Upozorenje dolazi pošto je broj šumskih požara u Amazoniji u septembru dostigao 14-godišnji maksimum, a ove godine je četvrti put da se službeno dogodilo globalno masovno izbeljivanje korala.

Direktorka programa zaštite prirode u WWF Adriji, Dunja Mazzocco Drvar komentariše: “ Podatak o smanjenju 73% populacija vrsta je šokantan, ali očekivan. Priroda šalje poziv u pomoć. Povezane krize gubitka prirode i klimatskih promena guraju divlje vrste i ekosisteme izvan njihovih granica, s opasnim globalnim prelomnim tačkama koje prete da oštete Zemljine sisteme za održavanje života i destabilišu društva. Katastrofalne posledice gubitka nekih od naših najdragocjenijih ekosistema, poput Amazonske prašume i koralnih grebena, osetiće ljudi i priroda širom sveta.”

Indeks otkriva i neke populacije koje su se stabilizovale ili povećale zahvaljujući delotvornim naporima za očuvanje, kao što su rast subpopulacije planinskih gorila od oko 3% godišnje između 2010. i 2016. u planinama Virunga u istočnoj Africi ili povratak evropskih bizona u srednju Evropu. Međutim, izolovani uspesi nisu dovoljni.

Zemlje su se već dogovorile o ambicioznim globalnim ciljevima za zaustavljanje i poništavanje gubitka prirode (Globalni okvir za biološku raznolikost), ograničavanje porasta globalne temperature na 1,5ºC (Pariški sporazum) i iskorjenjivanje siromaštva (UN-ovi ciljevi održivog razvoja). Međutim, Izvještaj o stanju planeta navodi da su nacionalne obveze i djelovanje na terenu daleko od onoga što je potrebno za postizanje ciljeva za 2030. i izbjegavanje opasnih prijelomnih točaka.

Macoko Drvar dodaje: „Predstojeći međunarodni sastanci na vrhu o bioraznovrsnosti i klimi – COP16 i COP29 – predstavljaju ključne prilike za države da ubrzaju korak i povećaju spektar svog delovanja. WWF poziva zemlje da razviju i sprovedu ambicioznije nacionalne planove za prirodu i klimu koji uključuju mere za smanjenje globalne prekomerne potrošnje, zaustavljanje i poništavanje domaćeg i uvezenog gubitka bioraznovrsnosti i smanjenje emisija – sve na pravedan način. To se može postići vrlo brzo ako vlade reše da daju više sredstava iz javnih i privatnih izvora i bolje usklade svoje politike i akcije u pogledu klime, prirode i održivog razvoja“.

Generalna direktorka WWF Internacionala, Kirsten Šuijt, je rekla: “Iako je situacija izuzetno ozbiljna, još nismo prošli tačku bez povratka. Imamo globalne sporazume i rešenja za vraćanje prirode na put oporavka do 2030. godine, ali do sada je postignut mali napredak u sprovođenju i nedostaje razumevanje potrebe hitnosti. Odluke koje donesemo i aktivnosti koje sprovedemo u sledećih pet godina biće ključne za budućnost života na Zemlji. U svojim rukama imamo moć i priliku da promenimo postojeću putanju. Možemo da obnovimo našu planetu, ali moramo odmah da delujemo.”

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top
Search