U savremenom svetu, upravljanje otpadom postaje jedno od najvažnijih pitanja održivog razvoja. Bez obzira na veličinu ili delatnost, svaka kompanija proizvodi određenu količinu otpada – od kancelarijskog papira i ambalaže, do elektronskog i opasnog otpada. Nepravilno odlaganje otpada ne samo da šteti životnoj sredini, već može izazvati ozbiljne pravne, kao i posledice u vezi sa ugledom preduzeća.
Statistike pokazuju alarmantne razmere problema. Samo na nivou Evropske unije, godišnje nastaje preko 2,5 milijarde tona otpada, a više od 70% tog otpada završava na deponijama, često bez prethodne obrade. U Srbiji, situacija je još izazovnija – stopa reciklaže je među najnižima u Evropi, a značajan deo otpada završava na neuređenim ili nesanitarnim deponijama.
Koliko otpada proizvodimo i šta sa njim radimo?
Prema najnovijim dostupnim podacima:
- prosečna količina komunalnog otpada po glavi stanovnika u EU iznosi oko 500 kg godišnje;
- u Srbiji, ta cifra je nešto niža – oko 330- 350 kg, ali se reciklira svega 4-5% ukupnog otpada;
- u Švajcarskoj, koja važi za jednog od lidera u upravljanju otpadom, reciklira se više od 50% otpada, dok ostatak odlazi u energetske pogone, odnosno spalionice;
- Austrija i Nemačka su takođe među najefikasnijima, sa stopama reciklaže od preko 60%.
Među najdugotrajnijim tipovima otpada po prirodi svoje razgradnje i uticaja na okolinu su:
- plastika: od 100 do1.000 godina;
- staklo: više od 4.000 godina (praktično se ne razgrađuje);
- stiropor: 500 godina.
Ovi podaci jasno ukazuju na potrebu za boljim sistemima, većom efikasnošću i – ono što je ključno – promenom načina razmišljanja o otpadu.
Cirkularna ekonomija: Put ka održivoj budućnosti
Tradicionalni (linearni) modeli poslovanja funkcionišu po principu „uzmi – iskoristi – odbaci”, koji vodi ka iscrpljivanju resursa i gomilanju otpada. Nasuprot tome, cirkularna ekonomija teži tome da svaki resurs ostane u upotrebi što je duže moguće, kroz ponovnu upotrebu, reciklažu, popravku i obnavljanje.
Evropska unija već godinama promoviše hijerarhiju upravljanja otpadom, koja jasno definiše prioritete:
- Prevencija – sprečavanje nastanka otpada;
- Ponovna upotreba;
- Recikliranje;
- Energetska prerada – spaljivanje uz dobijanje energije;
- Odlaganje na deponije – kao poslednja i najmanje poželjna opcija.
Uvođenjem kružnog sistema, kompanije ne samo da smanjuju svoj ekološki otisak, već često i ostvaruju konkretne ekonomske koristi – kroz smanjene troškova sirovina, optimizaciju proizvodnje i podizanje korporativnog ugleda.
Kako odgovorne kompanije danas upravljaju otpadom?
U razvijenim zemljama poput Švajcarske, Austrije i Finske, sistem upravljanja otpadom je utemeljen na striktnim zakonima, ali i visokoj svesti građana i privrednih subjekata. Kompanije se aktivno uključuju u razdvajanje otpada na izvoru, reciklažu i uvođenje digitalnih sistema za praćenje otpada. U mnogim firmama efikasno upravljanje otpadom više nije stvar izbora, već obavezan deo ESG (Environmental, Social, Governance) strategije.
Asip Prevent – partner za održivo upravljanje otpadom
Upravo zbog složenosti zakonskih regulativa i rastuće potrebe za održivim poslovanjem, sve više kompanija odlučuje da potraži stručnu podršku u oblasti upravljanja otpadom.Asip Prevent nudi praktična, prilagođena rešenja za preduzeća iz različitih sektora – od izrade planova upravljanja otpadom, preko pomoći pri ispunjavanju zakonskih obaveza, do uvođenja cirkularnih principa u poslovanje. Naš pristup kombinuje stručnost, zakonodavnu usklađenost i održivost, sa ciljem da klijentima omogućimo:
- efikasno upravljanje troškovima;
- smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu;
- jačanje reputacije i konkurentnosti.
Foto: Unsplash
