U svetu danas živi blizu 8,5 milijardi ljudi i resursi koje imamo postaju sve oskudniji. Ove godine je naša planeta, odnosno mi smo na ovoj planeti, ušli u ekološki deficit već 24. jula. To znači da smo tog datuma potrošili resurse koje je trebalo da potrošimo za godinu dana, tj. sve ono što planeta Zemlja može da obnovi tokom jedne godine već je iscrpljeno.
Dan ekološkog duga svake godine stiže ranije, a posledice sve češće uključuju klimatske nepogode, nestašicu hrane i energetsku nestabilnost. U tim uslovima reciklaža više nije pitanje izbora – ona je obaveza. Često se u javnosti stvara utisak da je reciklaža „luksuz“ koji mogu da priušte samo razvijene zemlje. Istina je potpuno suprotna: reciklaža je osnovni preduslov održivog razvoja svake zajednice, bez obzira na njen ekonomski nivo.
Otpad koji svakodnevno nastaje u domaćinstvima, industriji i trgovini više ne može da se posmatra samo kao teret. On je istovremeno problem i prilika. Problem, jer ako završi na deponiji, zagađuje zemljište, vodu i vazduh, a prilika, jer pravilnim prikupljanjem i pripremom taj otpad postaje sirovina za nove proizvode. Upravo zato reciklaža nije samo „dodatni napor“, već realna potreba svake zajednice koja želi da živi čistije i zdravije.
Koliko otpada stvaramo u Srbiji?
Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da građani Srbije godišnje proizvedu više od 2,9 miliona tona komunalnog otpada. Ogroman deo tog otpada i dalje završava na nesanitarnim deponijama, dok je procenat reciklaže u poređenju sa evropskim standardima i dalje nizak. To znači da bacamo resurse koji bi mogli ponovo da se iskoriste – papir, plastiku, metal i staklo. Kada bi se i mali deo tog otpada pravilno prikupio i pripremio za reciklažu, smanjio bi se pritisak na prirodu i otvorila bi se mogućnost za nove poslove i investicije u cirkularnu ekonomiju.
Građani su prva i najvažnija karika u lancu reciklaže. Pravilnim odvajanjem otpada kod kuće ili na poslu, oni omogućavaju da materijali zadrže kvalitet potreban da budu ponovo iskorišćeni. Bez tog prvog koraka, razdvajanja, reciklaža je mnogo teža i skuplja. Zbog toga svako od nas ima odgovornost da razume da „mali čin“ odlaganja limenke, flaše ili kartonske kutije u odgovarajući kontejner zapravo ima veliki efekat na celo društvo.
A, da bi reciklaža zaista zaživela, potrebna je mreža kompanija koje će taj otpad da prikuplja, sortira i priprema za fabrike koje ga recikliraju.
Jedna od ključnih kompanija u ovom procesu u Srbiji je Kappa Star Recycling. Njihov posao nije sama reciklaža, već obezbeđivanje da otpad ne završi na deponijama, da se transformiše u sirovinu spremnu za dalju obradu. Uz logistiku, specijalizovana vozila i sisteme za prikupljanje, KSR obavlja presudnu funkciju u lancu vrednosti cirkularne ekonomije – povezuje građane, kompanije i industriju, i omogućava da se reciklabilni materijal vrati u proizvodnju.
Reciklaža kao generator razvoja
Osim očiglednih ekoloških prednosti, reciklaža je i značajan ekonomski potencijal. Svaka tona recikliranog materijala znači uštedu energije, smanjenje uvoza sirovina i otvaranje novih radnih mesta. Poslovi u prikupljanju, transportu i sortiranju otpada deo su sve šire industrije koja raste iz godine u godinu. Ulaganja u infrastrukturu za reciklažu ne znače samo čistiju sredinu, već i stabilniju ekonomiju. Upravo zbog toga reciklaža se posmatra kao posao budućnosti, a zemlje koje prepoznaju njen značaj danas, sutra će biti lideri održivog razvoja.
Dolazimo opet do rečenice sa početka, da reciklaža nije opcija, već obaveza svih nas – države, kompanija i građana. Svaka flaša, limenka ili kutija koju odvojimo danas znači manje otpada na deponijama, više očuvanih resursa i zdraviju sredinu za generacije koje dolaze.
Vreme je da reciklažu prestanemo da doživljavamo kao „nešto dodatno“ i shvatimo je kao svakodnevnu praksu koja svima koristi.
