Najnoviji pokušaj da se postigne istorijski dogovor o okončanju plastičnog zagađenja završio se neuspehom. Iako je više od 100 zemalja zahtevalo ograničenje proizvodnje plastike, na drugoj strani naftne sile insistiraju na reciklaži kao glavnom rešenju. Podela interesa još jednom je zaustavila postizanje dogovora.
Sukob oko ograničenja proizvodnje i reciklaže
Pregovori Ujedinjenih nacija o plastičnom zagađenju, šesti po redu u manje od tri godine, završili su bez konačnog sporazuma. Cilj je bio donošenje obavezujućeg dokumenta koji bi zaustavio plastičnu krizu, ali duboka podela među državama pokazala se nepremostivom.
Oko 100 zemalja, među kojima su Velika Britanija i Evropska unija, zalagalo se za ograničenje proizvodnje plastike i uvođenje strožih pravila dizajna proizvoda kako bi se olakšala reciklaža. Njihov stav podržali su i veliki svetski proizvođači ambalaže poput Nestléa i Unilevera, okupljeni u poslovnu koaliciju pod okriljem Ellen McArthur Foundation. Oni smatraju da je neophodno uvesti globalno usklađene standarde, poput jedinstvene boje plastičnih boca, jer dodatne boje značajno smanjuju njihovu vrednost na tržištu reciklaže.
Nasuprot tome, naftne sile predvođene Saudijskom Arabijom i Rusijom insistiraju da je plastika ključna za njihove buduće ekonomije, naročito u trenutku kada svet prelazi sa fosilnih goriva na električnu mobilnost. Njihov recept za rešavanje krize podrazumeva ulaganje u bolju infrastrukturu za upravljanje otpadom i masovnu reciklažu, dok svako ograničenje proizvodnje smatraju neprihvatljivim.
Britanska ministarka za more, Ema Hardi, izrazila je razočaranje zbog neuspeha pregovora, naglasivši da je reč o globalnoj krizi koju nijedna država ne može sama da reši. Predstavnici malih pacifičkih ostrva, koja najviše osećaju posledice zagađenja, ocenili su da je „nepravedno da snosimo teret još jedne globalne ekološke krize kojoj najmanje doprinosimo”, objavio je BBC.
Naučni dokazi i ekonomski interesi u sudaru
Naučna zajednica već godinama upozorava na posledice plastičnog otpada. Mikroplastika je pronađena u zemljištu, rekama, morima, vazduhu, pa čak i u ljudskim organima. Osim što ugrožava biodiverzitet, plastika sadrži i potencijalno toksične hemikalije koje predstavljaju rizik po zdravlje ljudi.
Ipak, ekonomski interesi i dalje pretežu. Predstavnici američke industrije plastike tvrde da su ovi materijali „fundamentalni za savremeni život“ i upozoravaju da bi zamena plastikom mogla izazvati „nepredviđene posledice“. Oni se pozivaju na široku upotrebu plastike u medicini, prehrambenoj industriji i transportu, navodeći da je fokus trebalo da ostane na rešavanju zagađenja, a ne na smanjenju same proizvodnje.
Podaci pokazuju da globalne stope reciklaže jedva dostižu 10%. Čak i u optimističnim scenarijima, teško da će ikada premašiti 30%. „Možemo i moramo poboljšati reciklažu, ali to nikada neće u potpunosti rešiti problem“, upozorava dr Kostas Velis, profesor sa Imperijal koledža u Londonu.
Plastična proizvodnja je u stalnom usponu – od dva miliona tona 1950. godine, dostigla je čak 475 miliona tona u 2022. godini, a predviđa se da će nastaviti da raste ukoliko se ne uvedu dodatne mere. Upravo zbog toga ekološke organizacije poput Greenpeacea optužuju naftne države da stavljaju profit ispred zdravlja planete. „Nemogućnost postizanja dogovora u Ženevi mora biti poziv za buđenje“, poručio je predstavnik Greenpeacea, dodajući da „okončanje plastičnog zagađenja znači direktno suočavanje sa interesima fosilnih goriva”.
Ilustracija: DALL-E3
