Depozitni sistem za ambalažu u Nemačkoj funkcioniše gotovo savršeno već dve decenije, dok Srbija i dalje nema mehanizam koji bi podstakao građane na reciklažu.
U Nemačkoj, svaka plastična flašica i limenka ima svoju cenu – doslovno. Kupovinom bezalkoholnog pića, potrošač plaća dodatnih 25 centi koje može da povrati vraćanjem ambalaže u specijalizovani automat.
Ovaj model, poznat kao Einwegpfand, deo je nacionalnog depozitnog sistema uvedenog još 2003. godine sa ciljem smanjenja otpada i podsticanja reciklaže. Rezultati su impresivni – prema podacima nemačkog Saveznog ministarstva za životnu sredinu, više od 98% plastične ambalaže i limenki koje potpadaju pod sistem biva reciklirano.
Ambalaža se vraća u prodavnice i supermarkete, gde su postavljeni automatizovani sistemi za povrat, a korisnici dobijaju vaučer koji mogu iskoristiti prilikom sledeće kupovine.
Ovaj metod ne samo da čuva životnu sredinu, već i stvara snažnu ekonomsku logiku reciklaže u svakodnevici građana. Srbija bez sistema – i bez podsticaja. Nasuprot tome, u Srbiji ovakav sistem ne postoji.
Kakva je situacija u Srbiji?
Većina plastične ambalaže završava na deponijama, u prirodi, rekama ili se spaljuje. Iako se prema zvaničnim podacima godišnje u Srbiji stavi u promet više od milijardu jedinica ambalaže, stopa reciklaže ostaje niska, jer građani nemaju jasnu motivaciju da odvoje ambalažu za reciklažu.
Pokušaji uvođenja depozitnog sistema u Srbiji traju više od jedne decenije. Još 2009. godine Ministarstvo zaštite životne sredine najavljivalo je izradu studije izvodljivosti, dok je 2021. u okviru izmena Zakona o upravljanju otpadom najavljeno da će sistem biti uspostavljen do 2024. godine.
Međutim, do danas nije donet konkretan podzakonski akt koji bi omogućio njegovu primenu. Razlozi za kašnjenje su višestruki – od neslaganja između nadležnih institucija i proizvođača, preko nepostojanja infrastrukture, do zabrinutosti trgovinskih lanaca zbog troškova implementacije i logistike.
Kada bi sistem mogao zaživeti? Ministarstvo zaštite životne sredine u više navrata je istaklo da se uvođenje depozitnog sistema očekuje tek nakon 2027. godine, uz napomenu da je neophodno vreme za prilagođavanje industrije, edukaciju građana i uspostavljanje digitalne infrastrukture.
U međuvremenu, organizacije civilnog društva i ekološki aktivisti upozoravaju da Srbija gubi dragocene resurse, dok istovremeno uvozi reciklirane sirovine. Prema nekim procenama, uvođenjem depozitnog sistema moglo bi se prikupiti i reciklirati preko 90% ambalažnog otpada, kao što je slučaj u više od 40 zemalja koje već imaju ovakve sisteme – uključujući i Hrvatsku, Estoniju, Litvaniju i skandinavske zemlje.
Depozitni sistem ne samo da doprinosi zaštiti životne sredine, već i omogućava kružnu ekonomiju, otvaranje novih radnih mesta i smanjenje troškova lokalnih samouprava za odlaganje otpada. Iskustva zemalja koje su ga uvele pokazuju da građani brzo usvajaju novu naviku kada postoji jasna korist – pa makar i 25 centi po flašici.
U zemlji gde flašice i limenke još uvek nemaju ni simboličnu vrednost, pitanje više nije da li, već kada će Srbija slediti primer Nemačke i većeg dela Evrope. Do tada, svaka bačena flašica ostaje izgubljena šansa – i za ekonomiju, i za životnu sredinu.
Foto: Unsplash
