U eri digitalne transformacije, gde transparentnost i odgovornost postaju ključne vrednosti, način na koji kompanije komuniciraju svoje aktivnosti iz oblasti održivosti sve je više ispod lupe. Razlike u sadržaju i fokusu otkrivaju jasan jaz između formalne dokumentacije i svakodnevne komunikacije sa zainteresovanim stranama. Usled neusklađenosti, kompanije rizikuju da njihova poruka o održivosti ostane nedovoljno jasna ili čak dvosmislena, dok javnost i dalje očekuje konzistentan, autentičan i sveobuhvatan pristup korporativnoj odgovornosti na svim kanalima komunikacije.

Društvene mreže pričaju drugačiju priču od godišnjih izveštaja

Jaz između formalnih izveštaja o održivosti i kanala na društvenim mrežama je očigledan. Istraživanja koja upoređuju ove tokove komunikacije pokazuju jasne razlike u sadržaju i fokusu. Objave na društvenim mrežama koje nisu usklađene sa GRI okvirom dostižu 71,47%, dok izveštaji o održivosti prikazuju samo 48,56%. Ovaj jaz od 20 procenata sugeriše da kompanije prikazuju različite priče o održivosti na različitim kanalima.

Društvene mreže nude ogromne mogućnosti za dvosmernu komunikaciju sa zainteresovanim stranama, ali većina kompanija ne koristi njihov puni potencijal. To stvara informativni jaz između znanja zaposlenih i svesti zainteresovanih strana.

Prioritizacija

Ova nedoslednost stvara probleme „viška komunikacije“ i „nedovoljno komunikacije“. Kompanije ponekad ističu manje napore u oblasti održivosti, dok istovremeno ne otkrivaju značajnija postignuća. Obe krajnosti mogu narušiti reputaciju, jer zainteresovane strane sada žele autentičan angažman i korporativnu odgovornost. Jasno i dosledno prikazivanje ESG strategije i napredak u upravljanju ovim pitanjima kroz različite forme poruka i komunikacija važnije je u odsustvu standardizovanih pravila o ESG objavama.

Stručnjaci za održivost često su „preplavljeni“ zahtevima za informacijama, što im ostavlja malo vremena za strateške inicijative. Usklađivanje poruka pomaže u održavanju doslednosti, ali i u ostvarivanju napretka ka ciljevima održivosti.

Prožimanje svih poslovnih procesa ESG inicijativama

Kompanije moraju osloboditi održivost iz funkcionalnih silosa i utkati je u svaki poslovni segment i radni tok. Merenje ekološkog uticaja i ugljenični otisak postao je glavna metoda za merenje korporativnog ekološkog uticaja. Nova istraživanja pokazuju da ovaj jednostruki pristup propušta mnoge ekološke efekte koji mogu ugroziti poverenje zainteresovanih strana i dugoročnu održivost.

Uobičajeni pokazatelji koje kompanije zanemaruju

Kompanije često ne mere ključne ekološke efekte osim emisija ugljen-dioksida. Postoje različiti obrasci u ekosistemskim uslugama i biodiverzitetskim pokazateljima. To znači da se uticaj na biodiverzitet ne može koristiti kao potpuni pokazatelj ekosistemskih efekata i ekološke odgovornosti.

Izveštaji često ne obuhvataju upravljanje vodnim resursima i otpadom. Dok kompanije precizno prate brojke o emisijama ugljenika, retko uključuju potpune analize potrošnje vode u svoje izveštaje o održivosti. Jedan od pozitivnih primera u Srbiji je Coca Cola HBC koja se obavezala na sveobuhvatan pristup zaštiti vodnih resursa, od prečišćavanja otpadnih voda i očuvanja biodiverziteta, preko edukacije i angažovanja zajednica, do partnerstava i transparentnog izveštavanja.

Zašto fokus na jednu oblast ne uspeva

Usredsređenost isključivo na ugljenične ciljeve može prikriti druge vitalne ekološke probleme, kao što su iscrpljivanje vodnih resursa, deforestacija i gubitak biodiverziteta. Ovakav suženi pogled može dovesti do loših kompromisa – kompanije mogu ulagati u kompenzacije za emisije ugljenika umesto da zaista smanje svoj ukupni ekološki otisak.

U okviru planetarnih granica postoji devet ključnih ekoloških rizika. Međutim, klimatske promene dobijaju najveću pažnju, dok i dalje znamo vrlo malo o pokretačima preostalih osam oblasti. Zato je važno sveobuhvatno ih sagledati.

Suočene sa rastućim zahtevima za transparentnošću, kompanije više ne mogu sebi dozvoliti fragmentisan pristup komuniciranju održivosti. Nasuprot formalnim izveštajima, društvene mreže otkrivaju nedoslednosti koje podrivaju poverenje i očekivanja zainteresovanih strana. Samo integrisanim i usklađenim porukama, koje obuhvataju celokupan spektar ESG pitanja – od emisija ugljenika, preko upravljanja vodnim resursima do očuvanja biodiverziteta – moguće je izgraditi reputaciju istinski odgovornog i dugoročno održivog poslovanja. Prava održivost počinje onda kada je postignuta harmonija između onoga što se prikazuje javnosti i stvarnih strateških ciljeva kompanije. U eri digitalne komunikacije, autentičnost i sveobuhvatnost su ključni faktori poverenja i poslovnog uspeha

Medjunarodno sertifikovan kurs „Komunikacije ESG praksi na pravi način“ upisuje drugu generaciju polaznika i održaće se 28.11. i 05.12. Za sve prijave i uplate do kraja avgusta, važi popust od 10 odsto na ukupnu cenu.

Foto: Freepik