Španski grad Saragosa proglašen je Evropskom zelenom prestonicom za 2028. godinu, na svečanosti održanoj 8. oktobra u portugalskom Gimaraešu. Pored prestižne titule, gradu je pripala i novčana nagrada od 600.000 evra, namenjena daljem razvoju ekoloških inicijativa.
Priznanje se dodeljuje u okviru godišnjeg izbora Evropske komisije, kojim se nagrađuju gradovi koji ostvaruju merljiv napredak u zaštiti životne sredine, istovremeno unapređujući kvalitet života svojih stanovnika.
Kako smo ranije pisali, u konkurenciji za titulu Evropske zelene prestonice našlo se pet finalista: Olborg iz Danske, Bjelsko-Bjala iz Poljske, Košice iz Slovačke, Porto iz Portugala i Saragosa iz Španije.
Do finalnog izbora došlo se nakon što je nezavisni stručni žiri razmotrio 27 prijava i izdvojio osam gradova, od kojih se pet takmičilo za glavnu nagradu, dok su preostala tri bila u konkurenciji za priznanje Evropski zeleni list, namenjeno manjim gradovima.
Šta je Saragosu izdvojilo od ostalih finalista?
Saragosa je priznanje osvojila zahvaljujući dugoročnoj posvećenosti održivom razvoju, efikasnom upravljanju i sposobnosti da odgovori na sve izraženije klimatske izazove. Žiri je posebno pohvalio napore grada u očuvanju urbanog biodiverziteta, razvoju zelenih površina i održivom korišćenju zemljišta.
Među značajnim inicijativama izdvojen je i Master plan zelene infrastrukture, koji predviđa različite strategije za unapređenje i povezivanje zelenih površina širom grada.
Cilj ovakvog pristupa nije samo povećanje površina pod zelenilom, već stvaranje povezanijeg urbanog prostora koji doprinosi očuvanju prirode i kvalitetnijem životu stanovnika.
Još dva grada dobila evropsko priznanje
Pored Saragose, razloga za slavlje imaju i španski Benidorm i portugalska Estareža, kojima je dodeljena titula Evropski zeleni list za 2028. godinu. Oba grada dobiće po 200.000 evra za realizaciju zelenih projekata i aktivnosti namenjenih građanima. Benidorm se izdvojio uspešnim upravljanjem izazovima masovnog turizma, uz očuvanje životne sredine i podsticanje održivog razvoja.
Estareža je, s druge strane, prepoznata kao primer uspešne zelene transformacije grada koji je uspeo da prevaziđe izazove svog industrijskog nasleđa.
Evropska komesarka za životnu sredinu, otpornost vodnih resursa i konkurentnu cirkularnu ekonomiju Jesika Rosval čestitala je pobednicima, ističući da gradovi imaju ključnu ulogu u ekološkoj tranziciji Evrope.
Prema njenim rečima, upravo su gradovi mesta na kojima ekološke politike mogu da se pretvore u vidljive promene, od vraćanja prirode u urbana naselja i ublažavanja visokih temperatura, do smanjenja zagađenja vazduha, vode i buke i unapređenja upravljanja otpadom.
Ona je izrazila nadu da će iskustva nagrađenih gradova inspirisati i druge evropske sredine da ubrzaju prelazak ka zelenijim i otpornijim zajednicama.
Kako Evropa bira svoje najzelenije gradove?
Nagrada Evropska zelena prestonica namenjena je gradovima sa više od 100.000 stanovnika, dok se za priznanje Evropski zeleni list mogu kandidovati gradovi koji imaju između 20.000 i 100.000 stanovnika.
Stručni žiri ocenjuje kandidate u sedam oblasti, među kojima su kvalitet vazduha i vode, zaštita prirode i zelenih površina, upravljanje otpadom, smanjenje buke, napredak u smanjenju emisija i prilagođavanje klimatskim promenama.
Posebna pažnja posvećuje se spremnosti gradova da odgovore na sve učestalije ekstremne vremenske pojave, poput toplotnih talasa i poplava.
Zeleniji gradovi nisu samo oni sa više parkova
Priznanja Evropske komisije odražavaju i širu promenu u načinu na koji evropski gradovi pristupaju urbanističkom planiranju. Kako leta postaju sve toplija, a vremenske prilike nepredvidljivije, sve više prostora ustupa se drveću, parkovima, pešačkim zonama i vodenim površinama.
U Barseloni su, na primer, pojedine ulice zatvorene za tranzitni saobraćaj, dok su druge pretvorene u parkove i prostore namenjene pešacima. Milano je kroz projekat Bosco Verticale pokazao kako se zelenilo može uključiti i u gusto izgrađene gradske četvrti. Dve stambene kule ovog kompleksa imaju više od 21.000 stabala i žbunova na svojim terasama.
Holandska Breda otišla je korak dalje. Zahvaljujući dugogodišnjem uključivanju građana u ozelenjavanje urbanog prostora, betonske površine zamenjivane su travom, cvećem i drvećem, dok su na kućama i školama nastajali krovni vrtovi. Danas zelene površine čine 60 odsto teritorije grada.
Ipak, evropska priznanja pokazuju da održivost ne podrazumeva samo sadnju drveća. Nemački Hajlbron, koji je poneo titulu Evropske zelene prestonice za 2027. godinu, visoko je ocenjen i zbog kvaliteta vazduha i vode, mera za smanjenje buke i količine otpada.
Primeri ovih gradova pokazuju da zelena transformacija obuhvata mnogo više od izgleda urbanog prostora. Ona podrazumeva dugoročno planiranje i konkretne mere koje gradove čine zdravijim i otpornijim na klimatske izazove.
Foto: Unsplash/David Vives
