Na Ibici, gde je stanovanje za lokalno stanovništvo postalo sve manje dostupno, jedan novi arhitektonski projekat pokušava da spoji dva izazova: pristupačnije stanovanje i održivu gradnju.
Projekat Sa Casa, autora studija Stefano Boeri Architetti, pobedio je na konkursu za izgradnju zaštićenih stanova za izdavanje u oblasti Ca n’Escandell, na obodu grada Ibice. Predlog predviđa oko 190 stanova sa kontrolisanim, odnosno nižim zakupninama, raspoređenih u četiri odvojena drvena objekta.
Umesto jedne velike zgrade koja zauzima čitavu parcelu, arhitekte su prostor organizovale tako da između objekata ostane što više zajedničkog i zelenog prostora.
Četiri zgrade umesto jednog velikog bloka
Kompleks je projektovan na parceli od oko 5.500 kvadratnih metara, koja se blago spušta niz teren. Četiri stambena objekta prate konfiguraciju zemljišta, dok se između njih formiraju prolazi, dvorišta, ozelenjene terase i centralni zajednički prostor.
Ideja je da kompleks više podseća na malo naselje nego na klasičan stambeni blok. Stanari mogu da prolaze između zgrada, koriste zajednički prostor ili borave u centralnom trgu, dok su privatni i zajednički delovi jasno povezani.
Zeleni prostori nisu zamišljeni samo kao dekoracija. Vegetacija prolazi kroz dvorišta i penje se na krovove, dok duboki balkoni stvaraju prelaz između stanova i zajedničkog prostora.
A post shared by Stefano Boeri Architetti (@stefanoboeriarchitetti)
Zašto je izabrano drvo?
Jedan od ključnih elemenata projekta je unakrsno lamelirano drvo, poznato kao CLT. Delovi konstrukcije proizvode se unapred, a zatim se na gradilištu sklapaju procesom suve montaže.
Ovakav način gradnje može da skrati vreme radova i smanji količinu otpada na gradilištu, a u odnosu na klasične betonske konstrukcije može doprineti i manjem ugljeničnom otisku. Drvo ovde nije izabrano samo zbog materijala, već i zbog fleksibilnosti koju omogućava modularna konstrukcija.
Stanovi nisu projektovani tako da zauvek odgovaraju samo jednom tipu domaćinstva. Njihov raspored može da se menja u skladu sa potrebama stanara, pa isti prostor može da odgovara mladim ljudima, porodicama, starijim osobama ili osobama sa smanjenom pokretljivošću.
Takav pristup znači da se zgrada može prilagođavati promenama u životu svojih stanara, umesto da oni moraju da se prilagođavaju nepromenljivom prostoru.
Zelenilo kao deo infrastrukture
U središtu kompleksa nalaziće se zajednički ozelenjeni prostor koji ima i društvenu i ekološku funkciju.
Zeleni krovovi pomoći će u stvaranju hlada i smanjenju zagrevanja površina izloženih mediteranskom suncu. Na objektima su predviđeni i fotonaponski paneli za proizvodnju obnovljive energije.
Projekat uključuje i sisteme za prikupljanje kišnice i ponovnu upotrebu sive vode, dok će se za sadnju birati autohtone biljne vrste prilagođene klimatskim uslovima Ibice.
Orijentacija objekata i prirodna ventilacija dodatno bi trebalo da smanje potrebu za mehaničkim hlađenjem i drugim sistemima koji troše energiju. Na taj način održivost nije izdvojena kao dodatak projektu, već je deo načina na koji su zgrade postavljene, izgrađene i povezane sa zemljištem.
Stanovanje koje se prilagođava ljudima
Sa Casa je zanimljiv i zbog društvenog aspekta. Na Ibici, kao i na drugim mediteranskim ostrvima, turizam i rast cena nekretnina otežavaju lokalnom stanovništvu da pronađe pristupačan dom. Zbog toga ovaj projekat ne tretira održivost samo kroz potrošnju energije ili izbor materijala. Pitanje je i ko može da živi u gradu i pod kojim uslovima.
Oko 190 stanova sa kontrolisanim zakupninama trebalo bi da ponudi alternativu tržištu u kojem je stanovanje sve više usmereno ka turistima i investicijama.
Istovremeno, zajednički prostori ostaju dostupni stanarima, a otvoren prostor između četiri zgrade nije sveden na neiskorišćeni prostor između objekata. On postaje deo svakodnevnog života zajednice.
Primer za gradove koji traže drugačija rešenja
Sa Casa ne može sam da reši problem dostupnog stanovanja na Ibici, niti je to cilj projekta. Njegova vrednost je u tome što pokazuje kako se socijalno stanovanje, održiva gradnja i kvalitet javnog prostora mogu planirati zajedno.
Prefabrikovani drveni elementi mogu smanjiti otpad i vreme gradnje, modularni stanovi mogu se prilagođavati različitim potrebama, dok solarna energija, kišnica, siva voda, prirodna ventilacija i zelenilo mogu smanjiti pritisak na resurse.
Projekat je za sada pobedničko konkursno rešenje, pa će njegova stvarna vrednost zavisiti od toga kako će biti izveden i kako će se njime dugoročno upravljati. Ipak, Sa Casa pokazuje pravac u kojem održivo stanovanje može da ide: manje resursa, više fleksibilnosti i više prostora za ljude i zajednicu.
Foto: ChatGPT
