Finiš kampanje: Šta o klimatskim promenama misle Tramp i Harisova i koje su najvažnije tačke razmimoilaženja?

Sa svakom novom godinom, koja donosi rekordne temperature širom sveta i razorne prirodne katastrofe izazvane klimatskim promenama, klimatske promene su prirodno jedna od glavnih tema među glasačima na predsedničkim izborima u SAD 2024. Dakle, gde stoje kandidati Kamala Haris i Donald Tramp po ovom pitanju? Kao i kod mnogih drugih tema tokom ovog izbornog ciklusa, ova dva kandidata su oštro podeljena po pitanju klimatskih promena.

Kao potpredsednica demokratske administracije, Haris je podržala Zakon predsednika Džoa Bajdena za smanjenje emisija i energetsku transformaciju, sveobuhvatan klimatski zakon koji uključuje mere za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i ulaganje u tehnologiju čiste energije. Dok je bila senatorka iz Kalifornije, Haris je bila jedan od prvih zagovornika originalnog „Zelenog novog dogovora“ (Green New Deal), progresivnog plana koji je zagovarao prelazak američke ekonomije sa oslanjanja na fosilna goriva na obnovljive izvore energije, kao što su vetar i solarna energija.

Nasuprot tome, Tramp je kritikovao „Zeleni novi dogovor“ kao „zelenu novu prevaru“. Republikanski kandidat poziva na nastavak proizvodnje fosilnih goriva poput nafte i uglja. Tokom svog predsedničkog mandata, Tramp je povukao Sjedinjene Američke Države iz Pariskog sporazuma o klimi i ukinuo više od 100 ekoloških propisa. U nastavku, detaljno analiziramo sve što glasači treba da znaju o stavovima kandidata o klimatskim promenama.


Kamala Haris: Podrška aktivista

Od ulaska u javnu funkciju, Haris je zadržala stav da su klimatske promene „egzistencijalna pretnja“, držeći ekološke politike kao jedan od ključnih prioriteta na svojoj agendi.

Dok je služila kao potpredsednica u administraciji Bajdena, Haris je dala odlučujući glas za Zakon za smanjenje emisija i energetsku transformaciju iz 2022. godine, istorijski zakon o klimatskim promenama koji predviđa 369 milijardi dolara za ulaganja u čistu energiju i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, čime je postavljen najveći federalni zakon o klimatskim promenama u istoriji SAD. (Stručnjaci procenjuju da bi primena ovog zakona mogla da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte između 43 i 48 procenata u odnosu na nivo iz 2005. do 2035. godine.)

Nakon toga, Haris je koristila svoju poziciju potpredsednice da promoviše prednosti ovog zakona među američkim glasačima, zalagala se da 20 milijardi dolara ode u Fond za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte Agencije za zaštitu životne sredine i apelovala na svetske lidere da ubrzaju svoje inicijative za čistu energiju i klimu na konferenciji COP28 u Dubaiju.

Tokom svoje prve predsedničke kampanje 2019. godine, Haris je predstavila ambiciozan plan za klimatske promene koji je predviđao čak 10 triliona dolara za uspostavljanje ugljenično neutralne ekonomije do 2045. godine. Plan je sadržao godišnje ciljeve za različite sektore, uključujući postizanje 100% ugljenično neutralne električne energije do 2030. i svih automobila sa nultom emisijom do 2035. godine.

Iako je ranije izrazila protivljenje hidrauličkom lomljenju (frakingu) – procesu izvlačenja prirodnog gasa koji može da dovede do kontaminacije vode i zagađenja vazduha – promenila je stav kao predsednička kandidatkinja Demokratske stranke za 2024, verovatno u pokušaju da privuče glasače u ključnim državama poput Pensilvanije, koja je veliki proizvođač prirodnog gasa. „Postavili smo ciljeve za Sjedinjene Američke Države, a samim tim i za ceo svet, o tome kada treba da postignemo određene standarde za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao primer. Ta vrednost se nije promenila“, rekla je Haris u intervjuu za CNN u avgustu 2024. „Ono što sam videla je da možemo da razvijamo i unapredimo ekonomiju čiste energije bez zabrane frakinga.“

Nastavila je da brani politike klimatskih promena dok je bila državni tužilac Kalifornije od 2011. do 2017. godine. U to vreme, iskoristila je svoju funkciju za istragu kompanije ExxonMobil zbog obmanjivanja javnosti o rizicima povezanima sa klimatskim promenama, tužila kompaniju Plains All-American Pipeline zbog izlivanja nafte 2015. koje je uticalo na obalu Kalifornije i obezbedila nagodbu od 86 miliona dolara od Volkswagena zbog navodnog varanja na testovima emisije dizela. Dok je bila okružni tužilac San Franciska od 2004. do 2011, Haris je osnovala jedinicu za ekološku pravdu i tužila kompanije optužene za kršenje zakona o opasnom otpadu.

Haris je dobila podršku vodećih ekoloških organizacija, uključujući Green New Deal Network i Sunrise Movement, kao i više od 80 dobitnika Nobelove nagrade iz oblasti fizike, hemije, ekonomije i medicine.

  • Ima dugogodišnju istoriju zagovaranja politika za klimatske promene.
  • Podržava Zakon za smanjenje emisija i energetsku transformaciju, najveći federalni zakon o klimatskim promenama u istoriji SAD.
  • Ranije je predložila plan vredan 10 triliona dolara za razvoj ugljenično neutralne ekonomije tokom svoje prve predsedničke kandidature 2019.
  • Promenila je stav o frakingu, sada obećava da neće zabraniti ovaj proces ako bude izabrana za predsednicu.
  • Istraživala je i tužila kompanije zbog kršenja ekoloških zakona tokom svog mandata kao državni tužilac Kalifornije i okružni tužilac San Franciska.
  • Dobila podršku ključnih ekoloških organizacija, naučnika i stručnjaka.

Donald Tramp: Veza sa zagađivačima

Tramp je više puta negirao rizike i pretnje koje izazivaju klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem, nešto oko čega su se stručnjaci i naučnici širom sveta već dugo složili. Više puta je klimatske promene nazvao „prevarom“, a prošle godine je netačno tvrdio da će se „okean spustiti za stoti deo inča u narednih 400 godina“. Dodao je, „To nije naš problem. Naš problem je nuklearno zagrevanje.“ (Nacionalna okeanska i atmosferska administracija izvestila je da globalni nivo mora raste alarmantno – osminu inča godišnje, pri čemu se posebno za američke obalne zajednice očekuje povećanje od 10 do 12 inča između 2020. i 2050. godine.)

Tramp je obećao da će ukinuti delove Zakona za smanjenje emisija i energetsku transformaciju, obećavajući da će povratiti sve neiskorišćene fondove dodeljene prema zakonu o klimi ako osvoji ovogodišnje izbore. Iako nije precizirao koje bi programe potencijalno ciljao, pridružio se drugim republikanskim članovima Kongresa u kritikovanju zakona zbog povećanja poreza i potrošnje – mada su neki članovi iz njegove stranke pozvali svoje lidere da ne ukidaju poreske kredite za čistu energiju.

Tokom svog mandata u Ovalnoj kancelariji, Tramp je ukinuo glavne politike o klimatskim promenama i poništio više od 100 ekoloških pravila, uključujući propise o zagađenju vode, vazduha, toksičnim materijama i emisijama ugljen-dioksida.

Kao predsednik, takođe je povukao SAD iz Pariskog sporazuma, međunarodnog sporazuma koji su svetski lideri usvojili 2016. godine kako bi ograničili globalno zagrevanje na samo 1,5 stepeni Celzijusa do kraja ovog veka. „Pariski klimatski sporazum je jednostavno najnoviji primer sporazuma u kojem Vašington učestvuje na štetu SAD, isključivo u korist drugih zemalja, ostavljajući američke radnike – koje volim – i poreske obveznike da snose troškove u vidu izgubljenih radnih mesta, nižih plata, zatvorenih fabrika i drastično smanjenog ekonomskog razvoja“, rekao je Tramp u izjavi tada.

Analiza Associated Press-a iz 2018. godine pokazala je da je skoro polovina Trampovih kandidata za Agenciju za zaštitu životne sredine (EPA) imala veze sa industrijama sa reputacijom zagađivanja ili stvaranja toksičnih lokacija, a da je trećina zaposlenih u EPA radila kao lobisti ili advokati za hemijske proizvođače ili kompanije koje proizvode fosilna goriva. Tramp je za šefa EPA imenovao Skota Pruita, advokata koji je bio glasno skeptičan prema klimatskim promenama. Nakon što je Pruit dao ostavku zbog etičkog i upravnog skandala, Tramp je za ovu poziciju nominovao ministra unutrašnjih poslova i skeptika klimatskih promena Rajana Zinkea. Kasnije, kada je i Zinke podneo ostavku usled skandala sa korupcijom, Tramp je za ovu funkciju podržao Dejvida Bernharta, bivšeg lobistu za naftu i gas.

  • Nega rizike i pretnje povezane sa klimatskim promenama.
  • Netačno je tvrdio da će se nivo mora „spustiti za stoti deo inča u narednih 400 godina.“
  • Želi da poništi delove Zakona za smanjenje emisija i energetsku transformaciju, iako još uvek nije precizirao koje delove zakona namerava da cilja.
  • Ukidao je glavne politike o klimi i životnoj sredini tokom svoje administracije.
  • Povukao je SAD iz Pariskog sporazuma.
  • Zapošljavao je u EPA lobiste za fosilna goriva i pojedince koji su javno izrazili sumnju u naučni konsenzus da su klimatske promene posledica ljudskih aktivnosti.

Photo: Ilustracija Canva plus SoMe Trump Haris

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top
Search