Projekat koji traje decenijama, a čiji je cilj transformacija bivših nemačkih rudnika uglja u ogroman kompleks jezera, biće završen ovog aprila, stvarajući vodeni pejzaž gotovo veličine italijanskog jezera Komo.
Jezero Sedlic, poslednji dodatak jezerskom regionu Lužice od 14.000 hektara, biće po prvi put otvoreno za kupanje i plovidbu krajem ovog meseca. Prema podacima Savezne agencije za zaštitu životne sredine, Nemačka ima više od 12.000 prirodnih jezera.
Pored toga, postoje stotine veštačkih vodenih površina: samo 2003. godine zabeleženo je 575 jezera nastalih u površinskim kopovima lignita, a njihov broj će nastaviti da raste u narednim decenijama kako se sve više rudnika bude punilo vodom u bivšim rudarskim oblastima. Većina njih nalazi se u Brandenburg, Saksonija-Anhaltu, Saksoniji i Severnoj Rajni-Vestfaliji. Ipak, nijedan od tih projekata ne može se meriti sa onim što nastaje u Lužici, između Berlina i Drezdena.
Od površinskog kopa do veštačkog vodenog pejzaža
U vreme Nemačke Demokratske Republike, rudari su iz dubina većih od 60 metara izvukli više od dve milijarde tona lignita, odnosno mrkog uglja. Rudarstvo je ostavilo ogromne kratere u pejzažu, koji su počeli da se transformišu još 1967. godine, kada je započeto punjenje jezera Senftenberg. Ovo jezero, deo današnjeg jezerskog regiona Lužice, najvećeg veštačkog vodenog pejzaža u Evropi, danas privlači posetioce svojim lukama, kanalima i kampovima, prenosi Euronews.
U regionu postoji čak i naselje pod nazivom Noj-Zeland, oko kog se razvio vodeni pejzaž nastao iz nekadašnjih rudnika.
Bez rudarstva, Lužica bi ostala region gotovo bez jezera, jer stari morenski pejzaž sa propusnim šljunkom i peskom prirodno ne pogoduje njihovom nastanku. Inače, naziv Lužica potiče od zapadnoslovenske reči „lužica“, što znači močvarno područje.
Gigantske razmere projekta
Kao turistička destinacija, jezerski region Lužice obuhvata 23 veštačka jezera nastala nakon rudarstva, ukupne površine od 14.000 hektara. Planirano je da deset njih bude povezano kanalima za rekreativnu plovidbu, čime bi se dobila kontinuirana plovna površina od 7.000 hektara. Četiri od planiranih 13 kanala već su završena, dok je šest u izgradnji.
Za obnovu i punjenje bivših rudnika zadužena je državna kompanija LMBV, kojoj je početkom 1990-ih povereno 19 rudarskih područja u Lužici. Ukupno se razvija oko 50 velikih jezera, od čega se 24 nalaze upravo u Lužici. Ovaj proces će trajati dve generacije, ističu stručnjaci.
Koliko košta transformacija
Do sada je reorganizacija rudarskog sektora u Lužici koštala oko sedam milijardi evra. Ukupni troškovi, uključujući i centralnonemačke rudarske oblasti, procenjuju se na oko 13,8 milijardi evra.
Izgradnja jednog dugoročno stabilnog jezera košta između 200 i 600 miliona evra. Projekat se finansira sa 75 odsto sredstava savezne vlade i 25 odsto iz budžeta saveznih pokrajina, dok sredstva EU nisu uključena. U narednih 25 godina biće potrebno još oko 4,8 milijardi evra.
Gotovo veličine jezera Komo
Centar za punjenje jezera u Senftenbergu koordinira proces već više od 25 godina: voda se dovodi iz reka Nisa, Špre i Crni Elster i usmerava u jezera. Bez aktivnog punjenja, rudnicima bi trebalo između 80 i 100 godina da se napune podzemnim vodama i kišom.
Svako novo jezero donosi posebne izazove potrebno je stabilizovati obale, kontrolisati mineralne vode i graditi složene ulazne i izlazne kanale. Brzo dovođenje neutralne rečne vode sprečava ulazak kisele vode u jezera.
Ukupna vodena površina trenutno iznosi oko 130 kvadratnih kilometara, a konačno će dostići 144 kvadratna kilometra – gotovo kao italijansko jezero Komo (146 km²), jedno od najpoznatijih u Evropi. Razlika je u tome što ovaj pejzaž nije nastao prirodno, već kao rezultat decenija inženjerskog rada. Već je popunjeno oko 90 odsto zapremine nekadašnjih rudarskih kratera.
Jezera ne služe samo turizmu ona sve više postaju rezervoari vode za reke, posebno tokom sušnih perioda.
Jezero Sedlic: poslednji deo slagalice
Jezero Sedlic, nekadašnji rudnik Ilze-Ost, poslednji je veliki projekat koji čeka završetak. Ispod površine vode nalazi se oko 200 hektara potopljenog drveta koje mora biti uklonjeno. Na površini od 1.400 hektara, biće otvoreno za kupanje i plovidbu krajem aprila, čime postaje najveće rekreativno jezero u regionu.
Pet jezera se povezuje
Dana 29. juna 2026. godine, pet jezera biće povezano kanalima u jedinstvenu vodenu celinu od oko 5.000 hektara. Za poređenje, najveće unutrašnje jezero u Nemačkoj, Miric, ima oko 11.300 hektara. Da biste prešli sva jezera vodom, morali biste da pređete oko 50 kilometara.
Turizam u usponu
Promene već imaju ekonomski uticaj: tokom 2025. godine zabeleženo je oko 800.000 noćenja. Posebno raste broj turista iz Češke, a sledeći cilj je poljsko tržište. Dugoročni cilj je do 1,5 miliona noćenja godišnje. Korist ne imaju samo turisti razvoj turizma otvara nova radna mesta u ugostiteljstvu i hotelijerstvu, uključujući i za bivše rudare.
Model za Evropu?
Ovaj projekat može poslužiti kao model za druge rudarske regione u Evropi. Kombinacija obnove prirode i razvoja turizma pokazuje kako regioni mogu uspešno da se transformišu. Rudnici koji su nekada narušavali pejzaž danas se pretvaraju u jedno od najneobičnijih prirodnih utočišta u Evropi.
Foto: Freepik/frimufilms
