Održiva gradnja, poznata i kao „zelena gradnja” (sustainable construction), označava pristup planiranju, projektovanju i izgradnji objekata koji umanjuje negativan uticaj na životnu sredinu i istovremeno unapređuje kvalitet života korisnika. 

U stručnoj literaturi ona se definiše kao „praksa stvaranja zdravog okruženja temeljenog na ekološkim načelima, uz optimizaciju korišćenja energije, materijala i resursa kroz ceo životni ciklus građevine – od planiranja i izgradnje, preko korišćenja i održavanja, do rušenja i reciklaže” (Brundtland komisija, 1987; USGBC, WorldGBC).

Od ideje do prvih primera

Prvi ozbiljni nagoveštaji održive gradnje pojavili su se sedamdesetih godina prošlog veka, u periodu naftnih kriza, kada je energetska efikasnost postala globalni izazov. Tokom devedesetih uvode se i prvi međunarodni sertifikati, poput britanskog BREEAM (1990) i američkog LEED (1993), koji su standardizovali kriterijume energetske potrošnje, kvaliteta unutrašnjeg vazduha, izbora materijala i otpada.

U Evropi, pionirski projekti održive arhitekture pojavljuju se u skandinavskim zemljama i Nemačkoj, gde su strogi propisi o energetskoj efikasnosti postavljali visoke zahteve graditeljima. Danas su upravo ti regioni prepoznati po „zelenim kvartovima” i inovacijama u korišćenju drveta, recikliranih materijala i obnovljivih izvora energije.

Ko prednjači danas

Prema rang-listama U.S. Green Building Councila (USGBC) i World Green Building Councila (WorldGBC), među vodećim zemljama po broju sertifikovanih zelenih objekata nalaze se:

• Kina, koja je 2023. i 2024. zauzela prvo mesto u svetu po kvadraturi LEED sertifikovanih objekata;
• Kanada, redovno među prva tri lidera, sa snažnom institucionalnom podrškom;
• Indija, koja beleži nagli rast broja zelenih projekata;
• Evropske zemlje, poput Nemačke, Holandije, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva, gde su nacionalni sistemi kao što su DGNB i BREEAM već duboko integrisani u graditeljsku praksu;
• Skandinavija, naročito Švedska, koja razvija „Wood City” – najveći drveni urbani kompleks na svetu.

Investicija koja se isplati

Održiva gradnja zahteva značajna početna ulaganja – u bolje izolacione materijale, napredne sisteme ventilacije, solarne panele, pametne senzore i tehnologije koje štede energiju i vodu. Troškovi izgradnje mogu biti i do 20 odsto viši u poređenju sa konvencionalnim objektima. Ipak, ekonomska računica pokazuje da se takve investicije vremenom isplate: kroz niže režijske troškove, manju potrošnju energije, veću vrednost nekretnine i atraktivnost za zakupce. Kod poslovnih objekata povrat ulaganja često dolazi već u prvoj deceniji eksploatacije.

Više od inženjerstva

Održiva gradnja nije samo tehnologija i inženjerstvo – ona uključuje i socijalnu dimenziju. Sertifikati kao što su LEED i BREEAM sve više vrednuju aspekte koji se odnose na kvalitet života korisnika: dnevno osvetljenje, kvalitet vazduha, akustika, pristupačnost, sigurnost i komfor. Tako se održiva gradnja posmatra i kao alat za unapređenje društvene dobrobiti, jer utiče na zdravlje i produktivnost ljudi, kao i na povezivanje zajednica u kojima se objekti nalaze. Drugim rečima, zeleni objekat ne podrazumeva samo uštedu energije, već i bolje uslove za one koji u njemu žive i rade.

Komercijalni vs. stambeni sektor

Zelena gradnja je češća u poslovnim i institucionalnim objektima nego u stambenim. Razlog leži u strožim regulativama, većem ekonomskom opravdanju i reputacijskim benefitima za kompanije. Komercijalni objekti – kancelarije, hoteli, bolnice i škole – dominiraju u broju i površini sertifikovanih projekata.

Ipak, prema podacima USGBC-a, stambeni sektor beleži snažan rast: u periodu 2017–2021. broj LEED registrovanih stambenih projekata porastao je za čak 152 odsto. I pored toga, više od 60 odsto LEED sertifikovanih objekata i dalje otpada na komercijalne zgrade, dok stambeni sektor hvata korak, posebno u zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike.

Statistika i izazovi

Studije ukazuju na to da je još uvek mali udeo zelenih zgrada u ukupnom fondu: samo oko jedan odsto stambenih i jedan odsto komercijalnih objekata u SAD ima formalni „zeleni” sertifikat (EPA, 2016). Međutim, tendencija rasta je ubrzana – Svetski izveštaj o zelenoj gradnji iz 2021. godine (Dodge Data & Analytics) pokazuje da više od polovine ispitanih investitora planira da do 2030. većinu novih projekata gradi prema zelenim standardima.

Održiva gradnja više nije niša, već globalni pravac razvoja građevinarstva. Dok poslovni sektor i dalje prednjači u broju i značaju zelenih projekata, stambene zgrade postaju sve važnije u ukupnom bilansu. Ulaganja nisu mala, ali se dugoročno isplaćuju, dok sertifikacioni sistemi sve češće vrednuju i socijalne aspekte života i rada. Statistika pokazuje da je reč o tržištu koje tek ulazi u fazu masovne primene, a lideri poput Kine, Kanade, Indije i evropskih zemalja nameću standarde koji će u godinama koje dolaze oblikovati način na koji živimo i radimo.

Foto: Hashmii, Chuttersnap, Freepik / Freepik

Autor: Borislav Despotović