Eng

Pametne zgrade – budućnost koja je uveliko stigla

Vreme čitanja: 5 min

Trend izgradnje pametnih zgrada, sve je više prisutan i na tržištu nekretnina u Srbiji, pa zato raste i ponuda takvih objekata na teritoriji čitave naše zemlje. Razlog zbog čega je sistem pametnih zgrada iz godine u godinu sve popularniji i kod nas i na globalnom tržištu nekretnina je taj što su se promenila očekivanja od današnjih zgrada.

„Kada smo mi počinjali pre petnaestak morali smo tada da objašnjavamo da to nisu neki video-nadzori i interfoni, već da se radi o jednoj automatici u zgradarstvu. Danas je to jedna totalno druga priča, jer iole ozbiljniji objekti, ne samo u nekim delovima gradova gde žive imućniji ljudi, zahtevaju neki stepen automatike. Mi smo pre nekoliko godina krenuli da ugovaramo čitave blokove zgrada gde su svi stanovi automatizovani. ’Building management system’ je krenuo, kako zbog svesti investitora o uštedi energije, tako i zbog regulativa koje su usvajane, poput energetskih pasoša i slično. Danas ja ne znam za novi objekat, bilo koje namene, koji nema neki stepen automatizacije„ – poručuje prof. dr Velimir Čongradac, vlasnik kompanije ’ION Solutions’ u Novom Sadu.

„Pametne zgrade podrazumevaju određeni način proizvodnje materijala i načina gradnje, kao i primenu digitalnih alata i pametnih sistema za upravljanje zgradama. U finalu, dobijamo objekte koji štede energiju i maksimalno podižu funkcionalnost objekta, pritom doprinoseći većem komforu korisnika.“ – objašnjava Dragoljub Damljanović, direktor Schneider Electric Razvojnog centra u Srbiji i dodaje:

 „Neka od naših rešenja koja se koriste na ovom polju su EcoStruxure rešenja: BMS, Access control, Power monitoring, MV / LV substation, Asset advisor for DC, Workplace advisor. Što se tiče opreme, tu je reč o srednjenaponskim postrojenjima tipa SmAir, što je najnoviji tip postrojenja izolovana vazduhom bez SF6 gasa, što je potpuno ekološki. Potom, niskonaponska postrojenja tipa Prisma opremljena MTZ prekidačima sa komunikacijom, PME (Power Monitoring Expert) softveri za nadzor opreme u trafo stanici, kao i EcoStruxure BMS softveri za nadzor i upravljanje objektom koji omogućava centralizovano upravljanje iz jedne kontrolne sobe.“

U odnosu na vreme kada je počela primena BMS sistema, pa sve do danas, akcenat je i dalje ostao na uštedi energije. Međutim, šta se promenilo u posednje dve, tri godine? Pa promenila se svest o značaju konforu korisnika prostora.

„Znači, kada govorimo o energiji, objekat se hladi, greje, ventilira i osvetljava u skladu sa prisustvom ljudi u prostoru, međutim, ono što je sada definisano novim sertifikatima jesu senzori koji potvrđuju kvalitet prostora u kom ljudi borave. Senzori beleže kvalitet vazduha. Kretanje temperature, pa čak i čovekov doživljaj prostora u kom boravi u tom trenutku. Mi smo merili površinsku temperaturu čoveka na zglobovima ruku koja, prema nekim istraživanjima, pokazuje osećaj čovekovog konfora u tom trenutku. Znači, kada imamo ’open space’ radnu sredinu, sa muškarcima i ženama, od kojih neki imaju 20-ak, a drugi oko 60 godina, nekome je hladno, nekom je toplo… To je sad taj trend i top tema u poslednjih nekoliko godina„ ističe Velimir Čongradac iz kompanije ION Solutions.

Iako su zajedno napravili možda i najznačajnije pametne zgrade u Srbiji, kompaniju Ion Solutions i Schneider Electric posebno spaja jedan futuristički projekat – zgrada „InGrid“ koju je Šnajder u Novom Sadu izgradio za svoje potrebe. Stara zgrada nekadašnjeg Novkabela je pretvorena je u savremeni poslovni objekat koji se odlikuje neutralnim ugljeničnim otiskom, kao i jedinstvenim rešenjima koja obezbeđuju ne samo napajanje iz obnovljivih izvora, već  i potpunu udobnost i funkcionalnost za rad.

„Znate još je sve sveže, jer smo zgradu otvorili nedavno. Klijenti i partneri koji dolaze su impresionirani onim što vide, načinom na koji se zgradom upravlja automatizovano, ali i spektrom primenjenih Šnajderovih rešenja. Izgradnja same zgrade je bila novost koja se kontinuirano pratila, ne samo u Novom Sadu nego i šire. Naša ideja, pored ostalog, bila je da i svojim primerom pokažemo kakva budućnost treba da bude, kada pričamo o zgradarstvu i kojim se principima mi rukovodimo, a sve u cilju održivije i zelenije planete. Izuzetno smo ponosni na InGrid zgradu, koju mnoge vaše kolege nazivaju najmodernijim poslovnim objektom. Nadamo se i naša želja je da će i druge kompanije početi da slede naš primer“, ističe prvi čovek Šnajderovog Razvojnog centra u Srbiji, Dragoljub Damljanović.

Kada je reč o BMS sistemima, to je postalo nešto uobičajenom kod nas, bar što se tiče javnih zgrada. Međutim, kada pričamo o pametnim kućama, to je nešto što i dalje nije prisutno kao standard.

„Iako se u ovoj oblasti primećuje trend rasta, kao što smo ranije pomenuli i dalje je to još u povoju. To znači da još nije u masovnoj primeni, već se najčešće radi o poslovnim zgradama. Ali, po svim pokazateljima i parametrima, ovo su rešenja budućnosti, ne trenda radi, već pre svega zbog ušteda koje se ostvaruju na ovaj način i naravno održive budućnosti. Stoga sam uveren da će pametne kuće vrlo brzo postati prvi izbor za sve veći broj ljudi.“ – poručuje Dragoljub Damljanović.

Sa druge strane, Velimir Čongradac koji je, između ostalog, i profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, ističe i konkretne prednosti: „Cena sistema u pametnim kućama je reda veličine jednog danas standardnog i opšteprihvaćenog televizora za dnevnu sobu, od 50 – 60 inča. Na nivou stanova došli smo otprilike do 1500 evra za sistem, a da li je to samo privilegija imućnijih? – Ja mislim da nije. Ja očekujem da se narednih godina sistem kabliranja u zgradama promeni, jer pametne kuće to iziskuju u nekoj meri. Ja sam uveren da će postavljanje kablova biti unapred pripremljeno za sistem pametnih kuća i da će to sigurno biti standard, u bilo kom objektu.“

A kada govorimo o pametnim kućama i zgradama, logično je da izađemo malo i napolje, da prošetamo kroz pametne gradove. Međutim, tu se postavlja logično pitanje da li su pametni gradovi sigurna budućnost ili samo utopistička želja?

 „Ja bih rekao da pametni gradovi nisu budućnost, nego sadašnjost. Ono što je dobro, ta tehnologija koju mi koristimo je opšteprihvaćeni standard iz te oblasti i obuhvata kompletnu integraciju svega. Mi bez problema sa našim sistemom jednu zgradu integrišemo sa svim zgradama u nekom gradu ili naselju. Sistem podržava povezivanje svih tih objekata, sistem podržava deljenje energije među tim objektima, analizu potrošnje energije po objektu, međusobnu podršku, mrežu punjača automobila, sa ’back up’-om celog sistema. To nije neka daleka budućnost, to je trenutni progres i razvoj, koji će i kod nas i u svetu biti sve prisutniji.“ – smatra profesor Čongradac.

„Primer naše InGrid zgrade svakako nije nikakva utopija, već objekat koji zaista postoji i funkcioniše po principu pametnih zgrada, kao i ostali Schneider-ovi objekti širom sveta. To su prvi koraci, čeka nas još mnogo posla na tom polju, ali Schneider Electric je svakako kompanija koja duboko veruje u održivu i zelenu budućnost, jer je jedino takva moguća za našu planetu. A ako ona podrazumeva pametne gradove budućnosti, kao u SF filmovima, to je onda to što nas čeka, možda mi to ne doživimo za naših života, ali naša deca i njihovi potomci svakako hoće.“ – ističe Dragoljub Damljanović.

Da su pametni gradovi naša stvarnost, možemo videti kroz upotrebu nekih globalnih servisa, tipa Google ali i primenom nekih sistema koji se već koriste u našim gradovima, na primer praćenja gradskog prevoza ili raskrsnice koje prepoznaju opterećenje saobraćaja u različitim smerovima. Sve su to primeri pametnih gradova koji kod nas već postoje i dokazuju nam da je budućnost uveliko stigla.

Autor: Borislav Despotović

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top