U suočavanju sa klimatskim promenama i sve težim posledicama koje one imaju na živote i sredstva za život širom sveta, autohtoni narodi ubrzavaju klimatske akcije globalno i lokalno, oslanjajući se na sisteme i prakse zasnovane na drevnom znanju, kao i na svoju vezu sa Majkom Zemljom. Duboka povezanost autohtonih naroda sa zemljom i njihovo holističko razumevanje ekosistema mogu da usmere čovečanstvo ka harmoničnom suživotu s prirodom i obogate klimatsku politiku i akcije.
Autohtoni narodi su ključni čuvari životne sredine
Autohtoni narodi, kojih ima preko 476 miliona i koji predstavljaju više od 5.000 kultura, čuvaju 80% svetske biodiverzitetske raznolikosti i 36% netaknutih šuma, nastavljajući da naseljavaju teritorije koje su dom jedinstvenim ekosistemima kao što su amazonska prašuma, Himalaji, Sahara ili Arktik, među mnogim drugim. Milenijumima su autohtoni narodi razvijali sisteme znanja zasnovane na posmatranju svojih teritorija i prenošenju znanja s generacije na generaciju. Ovi sistemi omogućili su autohtonim narodima da obezbede hranu i sredstva za život bez degradacije prirodnih resursa ovih jedinstvenih ekosistema.
„Moramo biti dobri čuvari, a ne loši stanodavci. To se ne odnosi samo na autohtone narode; odnosi se na sve ljude. Na sav biljni svet, na sve vodene tokove, na naše nebeske rođake. Svi smo povezani,“ naglasila je Meri Lajons iz naroda Ožibve tokom LCIPP manifestacije na COP28.
Odnos sa Majkom Zemljom zasnovan na poštovanju prirode
Sistemi znanja autohtonih naroda ukorenjeni su u vrednostima i holističkim pogledima na svet koji, između ostalog, ljude smatraju nerazdvojivim od prirode. Ovaj simbiotski odnos odražava vezu u kojoj čovečanstvo i priroda pomažu jedno drugom da žive i napreduju. Takvi pogledi na svet vodili su prakse autohtonih naroda širom sveta milenijumima. Na primer, narod Kajapo u Brazilu očuvao je jednu od najvećih šuma na svetu kojom upravljaju autohtoni narodi, sekvestrirajući oko 1,3 milijarde metričkih tona CO2 kroz svoje održive prakse upravljanja zemljom. Pored toga, ovaj odnos postao je osnova za nacionalno zakonodavstvo u zemljama kao što su Bolivija, Ekvador i Novi Zeland, koje prepoznaju i štite prava prirode.
Prilagodljivost znanja autohtonih naroda kroz evoluciju s prirodom
Iako su prakse autohtonih naroda dokazano efikasne u upravljanju životnom sredinom, sada se suočavaju s bezprecedentnim izazovima usled klimatskih promena. Na primer, u Arktiku, tanji morski led remeti tradicionalne prehrambene prakse, dok u Pacifiku morski toplotni talasi ugrožavaju ekosisteme od kulturnog značaja, kao što su šume mangrova i morske trave.
U ovom kontekstu, autohtoni narodi rade na prilagođavanju svojih praksi, nudeći inovativna rešenja za klimatske izazove. Na primer, u Bangladešu, autohtoni narodi su revitalizovali praksu „Baira kultivacije“, stvarajući plutajuće bašte koje se prilagođavaju rastućim poplavnim vodama i obezbeđuju sigurnost hrane u sve ugroženijim područjima.
Ključni akteri u procesu UN klimatskih promena
„Postigli smo konsenzus da je razvoj sa niskom emisijom, pozitivan prema prirodi i otporan na klimatske promene put napred. Autohtoni narodi su dobro pozicionirani da vode pravedne tranzicije zasnovane na vrednostima, znanju i pogledima na svet koje su vekovima negovali,“ rekao je Sajmon Stil, izvršni sekretar UN za klimatske promene na COP28.
Uvažavajući potrebu za jačanjem etičkog i pravičnog angažmana bogatog znanja, tehnologija, praksi i napora autohtonih naroda u suočavanju i odgovoru na klimatske promene, 2015. godine, Konferencija strana UNFCCC-a uspostavila je Platformu za lokalne zajednice i autohtone narode (LCIPP). Od tada, LCIPP radi na osiguravanju uključenja znanja i praksi autohtonih naroda u nacionalne i međunarodne politike i programe. Takođe podržava razmenu i izgradnju kapaciteta kako strana, tako i autohtonih naroda, kako bi se ovo znanje adekvatno integrisalo u klimatske politike i akcije. Izveštaj Radne grupe za facilitaciju LCIPP-a iz 2024. godine sažima dosadašnji napredak i predstavlja nacrt radnog plana LCIPP-a za period 2025-2027, koji će biti razmotren na COP29.
Kroz rad LCIPP-a, procesi Globalnog cilja za adaptaciju (GGA) i Globalne revizije (GST) Pariskog sporazuma takođe aktivno promovišu ovu integraciju, prepoznajući ključnu ulogu tradicionalnog ekološkog znanja u promovisanju održivih klimatskih strategija. GGA podstiče etičko i pravično uključivanje, posebno naglašavajući integraciju tradicionalnog znanja, mudrosti, vrednosti i lokalnih sistema znanja autohtonih naroda u implementaciju Okvira za globalnu klimatsku otpornost Ujedinjenih Arapskih Emirata. Slično tome, GST ponovo potvrđuje da pravedna i održiva rešenja za klimatsku krizu moraju biti izgrađena na inkluzivnom i efikasnom društvenom dijalogu, angažujući sve zainteresovane strane, uključujući autohtone narode i lokalne zajednice.
Photo: COP28 / Anthony Fleyhan
