ESG je koncept o kome se sve više priča, globalno, ali i kod nas. Polako svi počinju da razumeju da ESG nije novi CSR i da nije reč samo o „igri slova“. Oba koncepta su važna. ESG medjutim postaje obavezan za sve biznise i pre svega merljiv, budući da pokazuje način na koji kompanije odgovaraju na klimatske promene, doprinose zaštiti voda ili temi biodiverziteta. Nina Elezović, direktorka sektora za korporativne poslove i održivost u Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora, odgovara za BIZlife na najčešća pitanja vezana za ESG.
Kako merimo ESG?
– Kao uvod u ovaj odgovor, rekla bih da je merenje ESG kao da imamo jedan prozor, kroz koji kompanije i ljudi gledaju kako doprinose boljoj budućnosti. ESG standardi se u većini slučajeva mere ciframa, ali je veoma važno da ESG ne posmatramo samo na toj skali.
Konkretno, za nas u Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora ESG je usklađeno spajanje akcija koje zajedno stvaraju uravnotežen i održiv svet. U korenu našeg strateškog pristupa je Misija održivosti 2025, koju gradimo na temeljima partnerskih odnosa sa zajednicom i matrici materijalnosti, u potpunosti usklađenoj sa Ciljevima održivosti Ujedinjenih nacija. Prvo kao jedni od pionira na lokalnom tržištu, a sada već čitavu deceniju, naše godišnje izveštaje o održivosti pripremamo uz korišćenje vodeće svetske metodologije za izveštavanje u ovoj oblasti – Global Reporting Initiative (GRI).
ESG merimo u za nas izuzetno važnim oblastima: smanjenje emisija, smanjenje i pažljiva upotreba dragocenih resursa poput vode i energije, upravljanje ambalažnim otpadom, pa sve do brige o inkluzivnosti i ljudskim pravima.
O uticaju koji ostvarujemo, ali i oblastima gde se očekuje bolji napredak ili veće angažovanje, razgovaramo sa našim zaposlenima, kupcima, potrošačima, dobavljačima i zajednicom i u skladu s njima oblikujemo naše razvojne strategije i planove. Među njima nalazi se i naš Savetodavni odbor, jedinstveno telo koje nam pruža dragocenu podršku i sa kojima diskutujemo o kontinuiranom razvoju u ispunjavanju Misije održivosti kompanije. Ovo telo osnovali smo kako bismo odgovorili na složenost ESG kriterijuma i kao biznis ih bolje razumeli i utkali u naše svakodnevno poslovanje.
Razlika CSRa i ESGa?
-…nije samo u igri slova. CSR kao koncept i dalje živi, vrlo je prisutan i izuzetno neophodan, posebno u našim društvima koja se i dalje razvijaju u raznim oblastima. To je način da subjekti podrže zajednice u kojim posluju, da pokažu svoju odgovornost prema društvu, kako i sam naziv koncepta govori.
ESG pristup je otišao jedan korak dalje po pitanju uticaja kompanije na društvo. ESG posmatra uticaj na tri skale – zaštita životne sredine, briga o ljudima i zajednicama i načini na koje upravljamo našim biznisima. ESG je vrlo merljiv i lako će pokazati na koji način odgovarate na klimatske promene, doprinosite zaštiti voda ili temi biodiverziteta. Upravo ta merljivost znači da ESG koncept nije samo nešto što želite da uradite ili imate budžet za to (kao u slučaju CSR-a), već postepeno postaje mandatoran za sve biznise i organizacije koje žele da nastave uspešno poslovanje.
Kako ESG kreira vrednost?
– Zamislite da je poslovanje kao složena slagalica: do sada smo se uglavnom fokusirali na jedan deo te slagalice – finansijski rezultat. Međutim, ESG nam pomaže da shvatimo da ta slagalica ima još delova: kako naše poslovanje utiče na prirodu, kako se odnosi prema ljudima i društvu u kojem delujemo, i kako se upravlja unutar kompanije.
Ovaj pristup nam pomaže da uspostavimo ravnotežu između poslovnog rasta i očuvanja okoline i društva. To znači da dok nastavljamo napredovati kao poslovanje, moramo razmišljati o tome kako naši postupci utiču na prirodu – da li činimo nešto da je očuvamo ili da je možda oštećujemo? Takođe, treba da razmišljamo o načinima na koje doprinosimo društvu – da li stvaramo pozitivne promene za ljude oko nas ili postupamo na način koji donosi više štete nego koristi?
Kada poslujemo uzimajući u obzir ove sveobuhvatne faktore, gradimo trajnu vrednost za naše kompanije, zajednice i planetu.
Od jeseni 2023, Nina Elezović je i predavač na Londonskoj školi za odnose sa javnošću (LSPR), na novom modulu „Najbolje prakse u ESG komunikaciji“.