Eng

PKS: Industrija se priprema za primenu novih EU regulativa za primenu CBAM mehanizma izveštavanja

Vreme čitanja: 4 min

Uz podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine i Programa za jačanje kapaciteta i trgovinske politike (C4TP) koji podržava Vlada Švajcarske, Privredna komora Srbije je u Privrednoj komori Beograda organizovala sedmu po redu radionicu na temu “Priprema industrije u vezi sa primenom Uredbe o prekograničnom prilagođavanju (cene) ugljenika: CBAM za aluminijum, gvožđe/čelik – Kako pripremiti izveštaj i koje su obaveze?

Veliko interesovanje, interaktivna diskusija predstavnika preduzeća dominantno iz sektora gvožđa, čelika i aluminijuma, ali i drugih sektora,  je pokazala značajan napredak svih učesnika u ovom procesu, kao i napredak u razmišljanju i početnim koracima razvoja sistema izveštavanja.

Evropska komisija je u maju ove godine usvojila CBAM uredbu (2023/956) – Uredbu o mehanizmu prekograničnog prilagođavanja cene ugljenika, koja se odnosi na određenu robu iz  industrija: gvožđe/čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva, električna energija i vodonik. Prelazni period CBAM uredbe započeo je 1. oktobra 2023. i traje do 31. decembra 2025. godine, a puna primena se očekuje od 1. januara 2026. godine. Cilj prelaznog perioda je da posluži kao period učenja za sve zainteresovane strane (uvoznike, proizvođače i organe vlasti) i da prikupi korisne informacije o ugrađenim emisijama kako bi precizirala metodologiju za obračun za konačni period primene.

Kada konačni CBAM sistem stupi na snagu, 1 januara 2026, uvoznici će svake godine morati da prijave količinu robe uvezene u EU u prethodnoj godini i u njima ugrađene emisije. Zatim će morati da predaju određeni broj CBAM sertifikata. Cena sertifikata će biti izračunata u zavisnosti od prosečne nedeljne aukcijske cene EU ETS dozvola izražene u EUR/toni emitovanog CO2. Postepeno ukidanje besplatnih alokacija u okviru EU ETS-a će se odvijati paralaelno sa uvođenjem CBAM-a u periodu 2026-2034. (1): dokument: CBAM – Carbon Border Adjustment Mechanism – Ključna pitanja i smernice, kontekst, ciljevi, rokovi i obaveze i odgovornosti na linku: https://pks.rs/strana/sekcija/cbam ).

Tokom prelaznog perioda uvoznici u EU roba obuhvaćenih CBAM uredbom (tzv. CBAM deklaranti) imaju obavezu da jednom kvartalno izveštavaju Evropsku komisiju o ukupno uvezenoj količini CBAM robe, ukupnim ugrađenim direktnim i indirektnim GHG emisijama (emisijama gasova sa efektom staklene bašte) i eventualnoj ceni ugljenika plaćenoj u zemlji proizvodnje, dok kompanije van EU koje proizvode i izvoze u EU ovu robu moraju da mere i izračunavaju direktne i indirektne emisije i o tome obaveštavaju svoje partnere u EU. 

S obzirom da se rok za podnošenje prvog tromesečnog izveštaja, koji pokriva podatke za poslednji kvartal 2023. godine, podnosi se najkasnije do 31. januara 2024. godine, približava, zainteresovanost firmi za učešće na ovoj radionici bila velika. Veliko interesovanje, interaktivna diskusija predstavnika preduzeća dominantno iz sektora gvožđa, čelika i aluminijuma, ali i drugih sektora,  je pokazala značajan napredak svih učesnika u ovom procesu, kao i napredak u razmišljanju i početnim koracima razvoja sistema izveštavanja.

Globalne su procene  da oko 8% ukupnih globalnih emisija CO2, potiče od industrije gvožđa i čelika i  već je postala  praksa  vodećih kompanija iz EU   (kao što su na primer Mercedes ili Volvo)  da se potpisuju ugovori  sa tkz. proizvođačima “zelenog čelika”. Ovo ukazuje da će primena CBAM regulative imati  direktnih uticaja na naše izvoznike i uvoznike i za očekivati je da će se ta obaveza širiti i na  dobavljače u lancima vrednosti pojedinih industrija (kao na priemr automobilske industrije), jer emisija gasova sa efektom staklene bašte i posledice klimatskih promena ne poznaju “granice sistema”, granice fabrika i država. “Suštinski CBAM predstavlja graničnu taksu za ugljenik i zato je svrha CBAM mehanizma sprečavanje “curenja ugljenika” koje se dešava kada kompanije svoju proizvodnju premeste u druge zemlje čiji su propisi manje rigorozni po pitanju emisija ili kada se EU proizvodi zamenjuju uvoznim proizvodima sa većim ugljeničnim otiskom.  Mehanizam CBAM bi se suprostavio ovom riziku uvođenjem cene ugljenika na uvoz određene robe koja dolazi izvan EU.” (1)

Preduzeća iz šest prioritetnih sektora imaju obaveznu primenu kontinuiranog kvartalnog izveštavanja o ugljeničnom otisku i alociranje prema proizvodnom kodu (tarifna oznaka) i narudžbi od strane kupca iz EU.

Poseban fokus jednog od eksperata je bilo predstvljanje ključnih koraka utvrđivanja specifičnih ugradnih emisija, kao što su: utvrđivanje granice sistema, identifikacija relevantnih parametara i metoda i monitoring, dodela emisija proizvodnim procesima a zatim i proizvodima, dodela specifičnih ugrađenih emisija relevantnih prekursora, utvrđivanje specifičnih ugrađenih emisija CBAM proizvoda. Od velike važnosti za razumevanje su bili praktični primeri, koji su vezani za primenu CBAM mehanizma kroz primere sa modelima izračunavanja direktnih i indirektnih emisija, korišćenja preporučenih faktora, standardi verifikacije i računarski primeri izveštavanja.

Ova radionica je pokazala značajan napredak koji je rezultat zajedničkog i pojedinačnog učenja i razmene prakse, znanja i početnih iskustava. Iako je napredak očit ostaje još dosta nepoznanica, neizvesnosti i potrebe za predvidivošću. Primera radi istaknuto je da nedostatak regulative koji je posledica spore harmonizacije sa propisima EU u ovoj oblasti, spori odgovori na izazove u praktičnoj primeni CBAM mehanizma u samoj EU, nedostatk regulative sa obavezujućom primenom za energetske kompanije i tkz. kupovinu zelene energije koju kupuju preduzeća u Srbiji, ali nemaju sertifikat (koji je verifikovan) kojim mogu da dokažu “zeleno poreklo” električne energije koju su platili. Takođe, istaknuto je da će proces izveštavanja zahtevati dodatne resurse u kompanijama (tehnološke, IT, ljudske) koji zahtevaju  dodatne investicije, koje neće moći da “preliju” na cenu koštanja proizvoda. Od nekih se ova obaveza na početku vidi kao barijera,  a investicija kao trošak, dok  oni sa “iskustvom” to gledaju dugoročno kao investiciju u unapređenje konkurentnosti. I za jedne i za druge potrebno je naći mehanizam “kako to planiranje platiti”.

Početni napori preduzeća i trošak su značajani i zato je važno da donatori prepoznaju prioritete i da finansijski podrže “sektorkse pionire” u razvoju CBAM mehanizma izveštavanja, kako bi to bili demonstracioni centri za učenje “jedni od drugih”, što je posebno značajno za sektor malih i srednjih preduzeća.

Kompanije su pokazale interes da su im transfer znanja i praktiče obuke najpotrebnije u ovom trenutku i upućuju apel Vladi Republike Srbije, Privrednoj komori Srbije i donatorima da se pronađu modeli pomoći za kompanije izvoznike koje će najviše biti pogođene, zbog rasta troškova merenja, kontrole i unapređenja proizvodnih procesa kroz digitalizaciju i tehnološka opremanja.

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top