U poslednjih 10.000 godina nestala je oko trećina svetskih šuma, od čega je čak polovina seče izvršena u 20. veku. Gubitak šuma u poslednji šest decenija doprineo je padu svetskog proseka pošumljenosti po stanovniku za 60 procenata. Dodatno zabrinjava činjenica da je 1960. godine globalni prosek pošumljenosti po čoveku iznosio 1,4 hektara, a danas svega 0,5 što je minimum za pružanje resursa potrebnih za ljudski život. Prirodno se nameće pitanje šta možemo da uradimo kako bismo ovom negativnom trendu stali na put i zašto je to važno.
Često zaboravljamo da je naš opstanak na Zemlji duboko povezan sa drugim vrstama i da šume nikako nisu gomila drveća koja se koristi za ogrev i u industrijske svrhe. One su preduslov za postojanje raznolikog i stabilnog ekosistema što je ključno za nas iz mnogo različitih razloga.
Jedan od najvažnijih je to što drveće apsorbuje ugljen-dioksid koji izdišemo, kao i emisije gasova staklene bašte nastale kao rezultat naših aktivnosti. Nedovoljno pošumljena planeta znači da kada gasovi dospeju u atmosferu dolazi do povećanja globalnog zagrevanja. Ovaj fenomen naučnici danas nazivaju popularnim terminom „klimatske promene“ kojim moramo da stanemo na put.
DALEKOSEŽNE POSLEDICE KLIMATSKIH PROMENA
Klima na Zemlji se stalno menja kao rezultat promena prirodnih okolnosti, ali od početka 20. veka one su gotovo isključivo rezultat čovekovih aktivnosti. One se odvijaju postepeno, ali njihov uticaj na našu planetu postaje sve očigledniji. U ovom trenutku scenariji filmova o prirodnim katastrofama deluju kao fikcija, ali su mogući i u realnom životu u ne tako dalekoj budućnosti.
Globalno zagrevanje dovodi do promene vremenskih obrazaca. Suše postaju sve češće što uništava plodne njive i utiče na vodosnabdevanje, dok su požari učestaliji. S druge strane, neki regioni trpe prevelike količine padavina, a samim tim i ekstremne poplave. Zbog topljenja glečera nivo mora kontinuirano raste što ugrožava gradove koji se nalaze uz obale.
Povećanje temperature guši život u ekosistemima, što dovodi do izumiranja vrsta koje su vekovima bile deo našeg sveta. Resursi, poput vode i hrane, postaju sve ređi, vazduh zagađeniji, respiratorni problemi prisutniji, a bolesti se lakše šire u novonastalim uslovima.
ULOGA ŠUMA U SPREČAVANJU KLIMATSKIH PROMENA
Dok svet pokušava da uspori klimatske promene, očuva prirodu i podrži više od osam milijardi ljudi, drveće igra ključnu ulogu u rešenju tih problema. Šume regulišu količinu i raspored padavina, utiču na kvalitet vode, sprečavaju poplave, erozije i klizišta, poboljšavaju kvalitet vazduha i hranljivog zemljišta. One su čuvari biodiverziteta od čijeg opstanka zavise brojne vrste biljaka, gljiva, životinja i ljudi.
Međutim, šume i klimatske promene nalaze se u specifičnom odnosu – klimatske promene prete da unište šumu ubrzanim povećanjem temperature vazduha, dok šume ublažavaju posledice klimatskih promena. U toj borbi, šumama je potrebna pomoć čoveka.
ZA SVE ONE KOJI „ZNAJU DA VIDE ŠUMU OD DRVETA“
Ukoliko kolektivno doprinosimo, čak i male promene mogu da imaju značajan uticaj na očuvanje planete, ali i pored toga velika odgovornost leži na kompanijama koje imaju moć da sistemski doprinesu održivoj budućnosti. Prepoznajući ovo, OTP banka se prva i jedina u Srbiji još pre nekoliko godina pridružila globalnoj inicijativi Priceless Planet Coaliton kompanije Mastercard s ciljem sadnje 100 miliona stabala na 18 lokaliteta širom sveta koji su oštećeni poplavama, olujama, požarima, i to do 2025. godine.
I 2024, četvrtu godinu zaredom, OTP banka učestvuje u ovoj značajnoj inicijativi. To znači da će za svakog klijenta koji do 30. novembra aktivira Apple Pay, odnosno Google Pay uslugu (čime se mobilni telefon pretvara u „mobilni novčanik“ za beskontaktno, sigurnije i lakše plaćanje) u znak zahvalnosti posaditi po jedno drvo u njihovo ime.
Takođe, OTP banka će isto to uraditi za svakog klijenta koji do 30. novembra otvori Fluo, Praktik, Prestiž ili Klasik paket računa. Na taj način, zahvaljujući ovoj inicijativi, klijenti Banke postaju važan akter u misiji za zdraviju Planetu i očuvanje biljnog i životinjskog sveta, što je krajnji cilj Planet Coalition misije.
POZITIVNE PROMENE POČINJU SA NAMA
Svako od nas nosi odgovornost za očuvanje naše planete. Male promene u svakodnevnim navikama mogu da stvore talas pozitivnih efekata, a zajedno možemo da napravimo razliku koja će se osećati kroz generacije koje dolaze.
Sada je vreme da preispitamo svoje odluke i izaberemo puteve koji vode ka održivijem svetu. Naša budućnost, kao i budućnost svih bića koja sa nama dele ovaj svet, zavise od odluka koje donosimo danas. Zato hajde da svaka naša odluka postane doprinos zdravijoj i bogatijoj prirodi – jer zajedno možemo da učinimo planetu Zemlju boljim mestom za život!
