Skoro pet godina nakon povratka talibana na vlast, Avganistan je postao najdrastičniji primer sistemskog uskraćivanja prava ženama i devojčicama u savremenom svetu.

Ono što je počelo kao niz pojedinačnih zabrana, preraslo je u čitav sistem pravila koji ženama ograničava obrazovanje, rad, kretanje i učešće u javnom životu. Zbog toga sve više stručnjaka i organizacija za ljudska prava situaciju u Avganistanu ne opisuje samo kao kršenje ženskih prava, već kao rodni aparthejd – sistemsku segregaciju zasnovanu na polu.

Danas gotovo 20 miliona Avganistanki živi pod pravilima koja im uskraćuju osnovne slobode i mogućnost da samostalno odlučuju o sopstvenom životu.

Koja prava su žene u Avganistanu izgubile?

1. Pravo na obrazovanje

Devojčicama je zabranjeno pohađanje srednjih škola i fakulteta, čime je čitava generacija praktično ostala bez mogućnosti da se obrazuje i gradi buduću karijeru. Mnoge devojke već godinama ne mogu da nastave školovanje, a stručnjaci upozoravaju da će zemlja zbog toga ostati bez novih lekarki, nastavnica, inženjerki i drugih stručnjakinja.

2. Pravo na rad i ekonomsku nezavisnost

Žene su uklonjene iz većine državnih institucija, privatnih kompanija i međunarodnih organizacija. Mnogima je zabranjeno da rade, zarađuju i izdržavaju svoje porodice, zbog čega su postale potpuno zavisne od muških članova porodice. Čak i žene koje još uvek rade, poput pojedinih zdravstvenih radnica, suočavaju se sa strogim ograničenjima, uključujući obavezu da na posao dolaze u pratnji muškog muškarca.

3. Sloboda kretanja

Žene u mnogim delovima zemlje ne mogu da putuju, odlaze u prodavnicu, bolnicu ili državne institucije bez pratnje muškog staratelja. Pojedine provincije otišle su korak dalje i zapretile kaznama prodavcima koji ženama bez pratnje prodaju robu. Na taj način ženama se ograničava čak i pristup osnovnim životnim potrepštinama.

Istorijska odluka Evropskog suda za ljudska prava: Švacarska vlada nije učinila dovoljno da zaštiti građane od klimatskih promena

4. Pravo na zdravstvenu zaštitu

Žene često ne mogu da dobiju medicinsku pomoć bez prisustva muškog staratelja, čak ni u hitnim situacijama. Istovremeno, zabrana obrazovanja i rada ženama preti da Avganistan ostavi bez dovoljnog broja lekarki i medicinskih sestara, što bi moglo da izazove ozbiljnu zdravstvenu krizu.

5. Pravo na prisustvo u javnom životu

Ženama je zabranjen odlazak u parkove, sportske centre, kupališta i mnoga druga javna mesta. Njihovo prisustvo u društvu sistematski se smanjuje, a mnoge aktivistkinje govore da su njihove kuće postale svojevrsni zatvori.

6. Politička i društvena prava

Žene su gotovo potpuno isključene iz političkog života, državnih institucija i procesa donošenja odluka. Nemaju mogućnost da utiču na zakone i odluke koje direktno određuju njihove živote.

Pravo na izbor partnera i zaštitu od dečjih brakova

Nova uredba talibana dodatno je ugrozila prava devojčica i žena, jer praktično legalizuje dečje i prisilne brakove. Prema novim pravilima, ćutanje devojčice nakon puberteta može se tumačiti kao pristanak na brak, dok o njenoj udaji u velikoj meri odlučuju otac ili drugi muški članovi porodice.

Devojčicama je gotovo onemogućeno da ospore takve brakove ili da ih napuste, dok muškarci i dalje mogu jednostrano da se razvedu bez značajnijih pravnih prepreka. Organizacije za ljudska prava upozoravaju da se ovim zakonima institucionalizuje sistem u kojem žene gube pravo da samostalno odlučuju o sopstvenom životu, porodici i budućnosti.

Zašto je CIA godinama bacala milijarde semenki maka iznad Avganistana?

Posledice oseća čitavo društvo

Od povratka talibana na vlast 2021. godine doneto je više od 470 uredbi i odluka, od kojih je čak 79 direktno usmereno na ograničavanje prava žena i devojčica.

Kada žene ne mogu da rade, bolnice ostaju bez lekarki i medicinskih sestara, škole bez nastavnica, a humanitarne organizacije bez zaposlenih koji mogu da dođu do najugroženijih grupa stanovništva.

Istovremeno raste siromaštvo, povećava se ekonomska zavisnost žena od muških članova porodice, a sve češće se beleže dečji i prisilni brakovi, problemi mentalnog zdravlja i društvena izolacija.

Generacija koja odrasta bez nade

Možda najteža posledica jeste činjenica da milioni devojčica odrastaju bez iskustva sloboda koje su njihove majke makar nakratko imale.

Za mnoge od njih škola, fakultet ili karijera postali su nedostižni snovi.

Zbog toga brojni stručnjaci upozoravaju da Avganistan danas ne gubi samo prava žena, već i svoju budućnost – čitavu generaciju lekarki, profesorki, naučnica, umetnica i liderki koje bi jednog dana mogle da menjaju društvo.

Svet se navikava na ono što ne bi smeo da prihvati

Najveća opasnost, upozoravaju organizacije za ljudska prava, nije samo u tome što su žene u Avganistanu sistematski isključene iz javnog života, već i u tome što ostatak sveta polako počinje da se navikava na tu stvarnost.

Jer kada se diskriminacija i uskraćivanje osnovnih prava prihvate kao „nova normalnost“, posledice više ne ostaju unutar granica jedne države.

Nekada su, uprkos brojnim problemima, u Avganistanu postojali zakoni i institucije koje su ženama pružale određeni stepen zaštite od nasilja, prisilnih brakova i diskriminacije. Danas su gotovo svi ti mehanizmi ukinuti, a zamenio ih je sistem koji, prema ocenama brojnih međunarodnih organizacija, sistematski potiskuje žene iz obrazovanja, rada i javnog života i pretvara rodnu diskriminaciju u državnu politiku.

Foto: Unsplash/Wanman uthmaniyyah/Farid Ershad