Grupa od dve hiljade građanki Švajcarske dobila je spor kojim su Evropskom sudu  za ljudska prava u Strasburu tužile svoju državu da nije preduzela sve što je neophodno da ih zaštiti od štetnih posledica klimatskih promena koje su ugrozile njihovo zdravlje. Evropski sud pravde se složio sa stavom  švajcarskih dama organizovanih u grupu pod nazivom Klimaseniorinen ili  Žene u godinama koje se bore za zaštitu od klimatskih promena  da švajcarska vlada nije preduzela dovoljno da ih zaštiti od negativnih efekata emisije ugljen dioksida u atmosferu.

Ovo je prvi put da je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu usvojio presudu vezanu za klimatske promene i stručnjaci ocenjuju da ova presuda ima istorijski značaj. Joana Setzer, profesor sa Londonske škole ekonomije, smatra da je ova presuda od monumentalnog značaja i vrlo bitan presedan koja otvara mogućnosti za slične presude.

Presuda Evropskog suda pravde je zasnovana na članu 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima koja obuhvata obavezu i dužnost vlada da štite pojedince od posledica klimatskih promena. Sud je presudio da su postojale ozbiljne praznine u ukupnim naporima Švajcarske  za smanjenje nacionalnih emisija sa efektom staklene baste. Ocenjeno je da Švajcarska nije delovala dovoljno brzo i efikasno da bi usvojila odgovarajuću legislative i zakone kojom bi se sprečila negativna dejstava klimatskih promena i da je to uticalo na zdravlje ljudi.

Joie Chowdhury iz Centra za međunarodno pravo životne sredine je ocenio da presuda Evropskog suda za ljudska  prava jasno pokazuje da je klimatska kriza u suštini kriza poštovanja osnovnih ljudskih prava. Generalna skupštine Ujedinjenih nacija je  usvojila rezoluciju da je pravo na čistu, zdravu  I održivu  životnu sredinu  suštinsko ljudsko pravo 2022.godine. Čuvena švedska aktivistkinja Greta Thunberg je slavila presudu u Strazburu sa damama iz grupe Klimaseniorionen.

Indikativno je da je istovremeno Evropski sud za ljudska prava odbacio  sličnu žalbu grupe mladih Portugalaca koji su pred Sudom tužili Portugal i druge države da nisu preduzele dovoljno mera u borbi protiv klimatskih promena pod obrazloženjem da se pre obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava nisu obratili portugalskim nacionalnim sudovima.

Kao jasna naznaka da se svet nalazi pod teškim izazovima vezanim za klimatske promene je činjenica da je prethodni mart mesec bio najtopliji od kada se mere temperature. Izvršni sekretar UN okvirne konvencije o klimatskim pomenama Simon Stiel iz Grenade je izjavio na predavanju u Kraljevskom institutu za ljudska prava, Chatham house, u Londonu,  da svet de fakto ima samo još dve godine na raspolaganju da se spasi budućnost čovečanstva. On je istakao da su trenutni nacionalni  planovi država za smanjenje emisije gasova sa efetkom staklene baste nedovoljni i da je potrebno da se hitno usvoje novi znatno radikalniji planovi redukcije gasova sa efektom staklene baste, posebno od strane država koje imaju najveće emisije pošto je prošle godine emitovao rekordnih 37.5 milijardi tona ugljen dioksida u atmosferu. Prema Stielu ključnu ulogu u smanjenu emisija imaju članice Grupe 20 najrazvijenijih zemalja koje učestvuju sa 80 % u globalnoj emisiji štetnih gasova. I pored ogromnih izazova prouzrokovanim ratovima u Ukrajini i Gazi hitne mere na smanjenju globalne emisije gasova koji utiču na zagrevanje planete moraju da budu prioritet, jer su planeta i naša budućnost ozbiljno ugrožene. To je obaveza svih ljudi na planeti, zaključio je Stiel.

Pored smanjenja emisije od ključnog značaja je da se ispune obećanja finansiranja programa zelene tranizicije zemljama u razvoju  koje nisu dale značajan doprinos zagrevanju planete. Razvijeni svet je obećavao 100 milijardi SAD dolara godišnje za adaptaciju i mitigaciju posledica klimatskih promena zemljama u razvoju  što nikada nije bilo ispunjeno. Dakle razvijene zemlje niti ispunjavaju obećanja zemljama u razvoju, a ni same nisu efikasne u sopstvenoj borbi protiv klimatskih promena.

Autor:

Dragan Županjevac – ambasador u penziji. Do pre nekoliko meseci ambasador Republike Srbije u Keniji i stalni predstavnik Republike Srbije u UN organizaciji za životnu sredinu UNEP i UNHabitat, UN organizaciji za gradove i naselja u Najrobiju u Keniji. Pre ovog mandata bio ambasador koordinator zadužen za Ekonomsko socijalni savet UN i proces usvajanja Agende održivog razvoja do 2030 godine u čemu je i lično učestvovao. Nekadašnji član Ekspertskog komiteta UN za finansiranje održivog razvoja. 

Photo: © Shervine Nafissi / Greenpeace