Uoči COP30 klimatske konferencije koja će 2025. biti održana u brazilskom gradu Belemu, vlasti u Brazilu započele su izgradnju autoputa koji bi trebalo da simbolično i infrastrukturno poveže Amazon sa ostatkom zemlje. Ipak, ono što se prikazuje kao razvojni iskorak, mnogi vide kao ekološku pretnju planetarnih razmera.

Autoput, koji će se prostirati kroz gustu amazonsku prašumu i povezati Manaus sa Belemom, najavljen je kao “zelena trasa” – projekat koji kombinuje saobraćajni razvoj sa ekološkim standardima. U planu su prelazi za divlje životinje, solarna rasveta i nadzor dronovima kako bi se smanjio negativan uticaj na biodiverzitet.

Ipak, brojni stručnjaci upozoravaju da ovakva infrastruktura neizbežno otvara vrata za krčenje šuma, ilegalnu seču, rudarenje i širenje ljudskih naselja u regijama koje su do sada bile gotovo netaknute.

“Autoput može dovesti do ekonomske integracije, ali ujedno i do ekološke fragmentacije,” upozorava dr Karla Nunes, biolog i istraživač Instituta za tropske ekosisteme u Sao Paulu. “U Amazonu ne postoji ‘mala intervencija’. Sve ima ogroman domino efekat.”

Amazon je najvažnija karbonska “pumpa” planete – područje koje godišnje apsorbuje stotine miliona tona ugljen-dioksida. Svaka promena u njegovoj strukturi direktno utiče na klimatske tokove, ne samo u Latinskoj Americi, već i širom sveta.

Brazil se, s druge strane, poziva na potrebu za infrastrukturnim razvojem i povezivanjem izolovanih zajednica, ističući da autoput može doneti obrazovanje, medicinsku pomoć i trgovinu stanovništvu koje je decenijama bilo van sistema.

Projekat se nalazi u fazi izgradnje, a oči sveta biće uprte u to kako će Brazil balansirati između ekonomskog razvoja i očuvanja jednog od najvrednijih ekosistema na planeti.