Eng

Crnojević: Moderna poljoprivreda mora da poštuje principe održivog poslovanja

Vreme čitanja: 4 min

Pametna poljoprivreda treba da iskoristi savremene tehnologije iz različitih oblasti, kao što su veštačka inteligencija, nauka o podacima, nano tehnologije i novi materijali, sa ciljem da odgovori na izazove koje budućnost donosi. A najveći izazov budućnosti upravo jeste to da obezbedimo dovoljne količine kvalitetne hrane, pritom štiteći životnu sredinu, kaže u intervjuu za naš portal, prof. dr Vladimir Crnojević, direktor istraživačko-razvojnog instituta BioSens u Novom Sadu.

Šta je Institut Biosens i zašto je on bitan za nas?

BioSens je istraživačko-razvojni institut za informacione tehnologije biosistema iz čega je jasno da smo već u ranoj fazi shvatili da će IT i biosistemi da se spoje u budućnosti u raznim osnovama. Jedna od njih je svakako poljoprivreda, zbog narastajuće populacije, što ujedno predstavlja i izazov za dugoročnu održivost sistema. Naime, rast populacije na globalnom nivou utiče na životnu sredinu, ali i na rastuću potrebu za energijom koju treba obezbediti, tako da mi te tri komponente – hranu, životnu sredinu i energiju vidimo kao tri stuba održivosti u budućnosti.

Zašto nova zgrada Instituta Biosens nije samo neka nova, moderna građevina? Šta ona zapravo predstavlja?

Zgrada nije obična samim tim što je to prvi objekat namenski izgrađen za jednu naučnu ustanovu u našoj zemlji posle četiri decenije. Ona je građena prema najsavremenijim potrebama Instituta BioSens, a gotovo dve trećine objekta čine laboratorije koje treba da omoguće istraživanja koja će dati neka rešenja za izazove budućnosti, kao što su nano tehnologije, obrada velike količine podataka (Big Data), biothenologije, informacione tehnologije itd. Sve to je smešteno u jednu zgradu, koja je u tom smislu primer multidisciplinarnosti jedne institucije gde se na ograničenom prostoru odvijaju različita istraživanja koja treba zajedno da daju sinergijski efekat. 

Da li nova zgrada zadovoljava neke od principa upotrebe zelene energije i da li ste imali na umu i zaštitu životne sredine prilikom gradnje?

Projekat zgrade je od samog početka uzimao u obzir energetsku efikasnost, počevši od toga da se nalazimo u vodozaštitnom pojasu jednim delom objekta, vodilo se računa da se u što manjoj meri ugrozi životna sredina. Istovremeno arhitektonska i konstrukcijska rešenja takođe su primenjena u cilju što veće uštede energije na funkcionisanje i održavanje zgrade. Imamo i dodatne planove u toj oblasti. Parking zgrade biće pokriven solarnim panelima čime ćemo ne samo dodatno uštedeti energiju, već i poslati jasnu poruku da savremena institucija kao što je BioSens vodi računa o energetskoj efikasnosti i održivosti.

Šta je to pametna poljoprivreda koju razvija Institut Biosens i koje sve naučne discipline i tehnološke procese ona uključuje?

Pametna poljoprivreda treba da iskoristi savremene tehnologije iz različitih oblasti, kao što su veštačka inteligencija, nauka o podacima, nano tehnologije i novi materijali, sa ciljem da odgovori na izazove koje budućnost donosi. Jedan od najznačajnijih je svakako eksponencijalni rast populacije koja je premašila 8 milijardi ljudi na svetu i sve veća potreba razvijenih zemalja za kvalitetnom hranom. Danas svi hoće da imaju svež paradajz 365 dana godišnje i visokokvalitetno meso na meniju, što stavlja ogroman pritisak na poljoprivredu. S druge strane, konvencionalna poljoprivreda ulazi u zasićenje, naročito kada je reč o upotrebi pesticida, herbicida, potrošnji vode i energije i ostalih stvari koje dramatično utiču na narušavanje životne sredine. Zbog toga je pametna poljoprivreda pokušaj da damo odgovore na te zahteve. Da omogućimo dovoljnu količinu kvalitetne hrane, a da sa druge strane što više zaštitimo životnu sredinu.    

Kada govorimo o zaštiti životne sredine i upotrebi zelene energije, koliko pametna poljoprivreda doprinosi sprovođenju tih važnih društveno-ekonomskih ciljeva?

Poljoprivreda je po definiciji uništavanje životne sredine. Kada je čovek postao stacionarni homo sapijens i počeo da se bavi poljoprivredom, tada je stvoren višak vrednosti i počelo je ugrožavanje životne sredine. Forsiranjem uzgajanja jedne poljoprivredne kulture, jedne rase životinja počelo je narušavanje biodiverziteta. Zbog toga je važno da poljoprivreda današnjice i budućnosti ima svest o tome. Populacija, naravno, mora da se prehrani, ali mora i da živi u održivoj životnoj sredini. Zbog toga poljoprivreda, uz savremene tehnologije iz različitih domena treba da da rešenja. Konkretan primer za sve navedeno je sledeći: najveći doprinos efektu staklene bašte daje metan koji stvaraju preživari. Verovali ili ne, krave proizvode više štetnih gasova nego sve privrede sveta. A porast standarda u svetu neminovno znači i povećanu potražnju mesa. Rešenje za to je uvođenje novih tehnologija u proizvodnju veštačkog mesa. Sada je veliki izazov ubediti populaciju da takva vrsta ishrane predstavlja budućnost, koju nam donosi pametna poljoprivreda.

Vi ste primer da nauka i privreda i te kako mogu zajedno. Ipak, vidite li prostora za napredak u toj saradnji i šta nas u tom procesu i dalje najviše koči?

Tromost domaće privrede, nasleđena filozofija kupi-prodaj, bez ulaganja u istraživanje i razvoj predstavljaju glavnu prepreku da napredak. Ipak, postoji određeni broj domaćih kompanija koje su razumele potrebu za tim ulaganjima, koja i te kako donose profit, ali i održivi rast i doprinos razvoju celokupnog privrednog ambijenta u društvu. Inostrane kompanije imaju veću svest o tome i zato Institut BioSens sarađuje sa njima, bez obzira da li one posluju na našem tržištu ili ne i na taj način uspeva da rezultate savremenih istraživanja primeni u konkretnim komercijalnim oblastima.

Da li i u kom domenu BioSens razvija usluge na bazi veštačke inteligencije? Da li neki projekti koje sprovodite pružaju podršku zelenoj tranziciji i održivosti?

Najveći deo proizvoda koje BioSens realizuje jeste zasnovan na veštačkoj inteligenciji. To je naš DNK, tako smo i nastali. Od usluga za poljoprivrednike, finansijske institucije, ali i za državu. Nedavna vest o identifikovanju velikog broja poljoprivrednika, koji su u državni sistem eAgrar uneli neodgovarajuće podatke i na taj način prikazali sliku koja ne odražava situaciju na terenu, predstavlja direktan rezultat primene veštačke inteligencije u Institutu BioSens. Sve ono što radimo jeste da uvedemo sistem u red, ne samo na nivou države, već globalno, kako bi funkcionisanje društva bilo održivo. Zelena tranzicija je ukorenjena u misiji instituta i svime što radimo pružamo konkretnu podršku zelenoj tranziciji.    

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top