Međunarodni stručnjaci razmatraju ukidanje prestupne sekunde, koja decenijama usklađuje atomsko vreme sa rotacijom Zemlje. Promena bi mogla da pojednostavi rad digitalnih sistema, ali otvara i pitanje veze između vremena koje merimo i prirodnih procesa.
Način na koji merimo vreme mogao bi da se promeni. Međunarodni biro za tegove i mere (BIPM), organizacija koja koordinira međunarodne standarde merenja, trebalo bi da glasa o predlogu za ukidanje takozvane prestupne sekunde. Ako predlog bude usvojen, promena bi mogla da stupi na snagu u maju 2027. godine.
Iako većina ljudi ovu korekciju nikada ne primeti, ona ima važnu ulogu u usklađivanju dva načina merenja vremena: astronomskog, zasnovanog na rotaciji Zemlje, i koordinisanog svetskog vremena (UTC), koje se određuje pomoću izuzetno preciznih atomskih satova.
Rasprava o ukidanju prestupne sekunde traje više od dve decenije, ali je postala aktuelnija zbog izazova koje povremene korekcije predstavljaju za digitalnu infrastrukturu.
Zašto se vreme na satovima i rotacija Zemlje ne poklapaju?
Rotacija Zemlje nije potpuno ujednačena. Na njenu brzinu utiču različiti faktori, među kojima su gravitaciono delovanje Meseca, promene u unutrašnjosti planete i preraspodela vode i leda na njenoj površini.
Topljenje polarnih ledenih kapa, povezano sa klimatskim promenama, takođe utiče na raspodelu mase na Zemlji i može da promeni brzinu njene rotacije. Zbog toga astronomsko vreme i vreme koje pokazuju atomski satovi ne ostaju uvek savršeno usklađeni.
Atomski satovi mere vreme na osnovu pravilnih oscilacija atoma i mnogo su stabilniji od rotacije planete. Da bi se ta razlika držala pod kontrolom, od 1972. godine prestupna sekunda dodavana je globalnom sistemu merenja vremena 27 puta.
Za razliku od prestupne godine, kada se u februaru dodaje jedan dan, prestupna sekunda uvodi se u nepravilnim intervalima, kada je to potrebno da bi se održala veza između atomskog i astronomskog vremena.
Kako jedna sekunda može da poremeti digitalne sisteme?
Problem nastaje zato što savremeni tehnološki sistemi zavise od precizno usklađenog vremena. Telekomunikacije, računarske mreže, energetski sistemi, finansijske transakcije i usluge u oblaku oslanjaju se na vremenske oznake kako bi različiti procesi funkcionisali pravilno.
Kada se prestupna sekunda uvede, softver mora da bude spreman da obradi tu promenu. Ako sistemi nisu pravilno prilagođeni, posledice mogu da uključuju greške i privremene prekide u radu.
Takvi problemi već su zabeleženi. Dodavanje prestupne sekunde 2012. godine izazvalo je poteškoće na platformama Reddit i LinkedIn, kao i u sistemu za rezervacije avio-kompanije Qantas. Krajem 2016. godine, nakon nove korekcije, pojedini korisnici usluga kompanije Cloudflare suočili su se sa kratkotrajnim prekidima i kašnjenjima.
Zbog ovakvih rizika, velike tehnološke kompanije podržavaju ukidanje prestupne sekunde. Njihov argument je da bi stabilniji sistem merenja vremena smanjio potrebu za prilagođavanjem softvera i rizik od grešaka u infrastrukturi koja mora da radi neprekidno.
Zašto se razmatra ukidanje?
Predlog koji je pred međunarodnim telom za standarde merenja predviđa da atomsko vreme ubuduće ne mora da se povremeno usklađuje sa rotacijom Zemlje dodavanjem ili oduzimanjem jedne sekunde.
Time bi se pojednostavilo održavanje globalnog vremenskog standarda, ali bi se istovremeno postepeno povećavala razlika između atomskog i astronomskog vremena.
Prema proceni BIPM-a, ta razlika ne bi smela da pređe jedan sat. Do dostizanja te granice moglo bi da prođe više od 3.000 godina, što znači da bi eventualna buduća korekcija bila pitanje za naredne generacije.
Ipak, ne slažu se svi stručnjaci da je ukidanje najbolje rešenje. Pojedini naučnici smatraju da se tehnički problemi mogu rešavati unapređivanjem softvera i sistema, bez prekidanja veze između zvaničnog vremena i rotacije Zemlje. Ukidanje bi, s druge strane, zahtevalo prilagođavanje postojećih sistema i dodatna ulaganja.
Šta bi promena značila za svakodnevni život?
Za većinu ljudi ukidanje prestupne sekunde verovatno ne bi donelo vidljivu promenu u svakodnevnim aktivnostima. Satovi, rasporedi i uobičajene dnevne rutine ne bi odjednom počeli da funkcionišu drugačije.
Najveće posledice odnosile bi se na način na koji se vreme računa i održava u pozadini digitalnih sistema. Istovremeno, promena bi predstavljala značajan zaokret u istoriji merenja vremena: umesto da se periodično prilagođava rotaciji planete, globalni standard sve više bi se oslanjao na stabilnost atomskih satova.
Ova rasprava pokazuje koliko su savremena infrastruktura i svakodnevni život povezani sa preciznim merenjem vremena, ali i koliko prirodni procesi mogu da utiču na tehnologiju. Dok stručnjaci traže pouzdaniji sistem, ostaje pitanje kako uskladiti potrebu za tehnološkom stabilnošću sa dugom tradicijom merenja vremena prema kretanju Zemlje.
Foto: Magnific/abuzarr
