Evropska unija napravila je novi korak ka promeni načina na koji se uzgajaju domaće životinje. Evropska komisija predstavila je dugo očekivanu Strategiju za stočarstvo, u kojoj najavljuje pripremu pravila koja bi trebalo da ograniče i postepeno ukinu držanje kokošaka i svinja u kavezima i drugim izrazito restriktivnim sistemima.

Promena dolazi nakon višegodišnjeg pritiska javnosti, istraživanja o dobrobiti životinja i evropske građanske inicijative „End the Cage Age“, koja je prikupila više od 1,4 miliona potpisa građana širom EU.

Inicijativa je bila prva uspešna evropska građanska inicijativa posvećena životinjama koje se uzgajaju za proizvodnju hrane.

Više od 300 miliona životinja godišnje

Prema dostupnim podacima, više od 300 miliona životinja godišnje u Evropi živi u sistemima koji uključuju kavezno ili izrazito ograničeno držanje. Među njima su kokoške, svinje, telad, zečevi, patke i guske.

Evropska komisija planira da do kraja 2026. godine predloži nova pravila za kokoške nosilje i tovne piliće, dok bi predlog koji se odnosi na svinje trebalo da bude predstavljen tokom drugog kvartala 2027. godine.

Kod svinja bi cilj bio prelazak sa restriktivnih boksova i kaveza na otvorenije sisteme u kojima životinje imaju više prostora za kretanje i prirodnije ponašanje.

Ipak, konkretni rokovi za potpuno ukidanje pojedinih sistema još nisu utvrđeni.

Briga o životinjama počinje onda kada mislimo i na one koje nisu naše

Nauka kao osnova novih pravila

Pre nego što je krenula u pripremu novih propisa, Evropska komisija zatražila je od Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) da analizira naučne dokaze o dobrobiti različitih vrsta domaćih životinja.

EFSA je između 2022. i 2023. objavila stručna mišljenja o dobrobiti svinja, tovnih pilića, kokošaka nosilja, pataka, gusaka, prepelica i teladi.

Ta istraživanja trebalo bi da budu jedna od osnova budućih evropskih pravila.

Promena, međutim, nije potpuno nova. Pojedine zemlje već su uvele stroža pravila. Švedska je zabranila kaveze za krmače, dok su Luksemburg i Austrija zabranili obogaćene kaveze za kokoške nosilje. Nemačka planira ukidanje boksova za krmače do 2030, a Češka kaveze za kokoške do 2027. godine.

Promena mora da bude moguća i za male proizvođače

Prelazak na sisteme bez kaveza zahteva ulaganja. Farme moraju da prilagode objekte, opremu i način proizvodnje, zbog čega Evropska komisija predviđa prelazne periode i finansijsku podršku proizvođačima.

Poseban izazov predstavljaju manja i porodična gazdinstva, za koja ovakve promene mogu biti veliki finansijski teret.

Zbog toga će način na koji se tranzicija sprovede biti gotovo jednako važan kao i sama zabrana. Ako novi standardi treba da postanu pravilo, proizvođači moraju imati dovoljno vremena i podrške da im se prilagode.

Tehnologija može da smanji i druge probleme

Promene se ne odnose samo na prostor u kojem životinje žive.

Evropska komisija najavila je podršku i tehnologiji poznatoj kao „in-ovo“ određivanje pola pilića. Ona omogućava da se pol embriona utvrdi pre izleganja, čime bi mogla da se smanji praksa usmrćivanja muških pilića koji se ne koriste u proizvodnji jaja.

Francuska i Nemačka već primenjuju ovu tehnologiju, a procenjuje se da je zahvaljujući njoj izbegnuto usmrćivanje više od 100 miliona muških pilića.

Za kućne ljubimce iz Srbije više nije potreban titar antitela na besnilo pri putovanju u EU

Da li će jaja iz slobodnog uzgoja postati standard?

Promena se ne odvija samo kroz zakonodavstvo. Veliki broj kompanija i trgovinskih lanaca već je najavio prelazak na proizvode iz sistema bez kaveza.

Prema podacima navedenim u izveštaju, čak 92 odsto korporativnih obećanja o prelasku na proizvodnju bez kaveza, sa rokovima do 2024. godine, već je ispunjeno.

To znači da se tržište u pojedinim segmentima već menja pre nego što nova pravila stupe na snagu.

Istovremeno, pojedini proizvođači povezuju poboljšanje uslova za životinje sa drugim ulaganjima u održivost, poput solarnih sistema na farmama koji mogu da smanje troškove energije.

Sledeći korak je pretvaranje najava u zakon

Organizacije za zaštitu životinja pozdravile su plan Evropske komisije, ali traže jasnije rokove i širi obuhvat. Posebno se ukazuje na potrebu da se budućim pravilima obuhvate i životinje poput zečeva i prepelica.

Evropska unija se tako postepeno udaljava od sistema u kojima je ograničeno kretanje životinja standardni deo proizvodnje hrane. Sada je ključno pitanje koliko brzo će najavljene promene biti pretvorene u obavezujuće propise.

Za potrošače bi to moglo da znači da proizvodi iz sistema bez kaveza postanu uobičajen, a ne skuplji izbor. Za proizvođače, novi pravac evropske politike znači da je vreme da počnu da planiraju ulaganja i prilagođavanje proizvodnje.

Promena sistema proizvodnje hrane neće se dogoditi preko noći, ali pravac je sve jasniji: održivija poljoprivreda podrazumeva i više standarde za dobrobit životinja.

Foto: Unsplash/Fery Yanto