Savet stranih investitora (FIC) predstavio je „Belu knjigu 2023“, koja sadrži 397 preporuka za unapređenje poslovne i investicione klime u Srbiji. Što se tiče oblasti zaštite životne sredine, FIC ukazuje da, „iako je bilo određenih pomaka u sferi zaštite životne sredine“, očigledno je da su se pojedini procesi usporili, iz čega se može izvesti zaključak da je zaštita životne sredine donekle izgubila poziciju strateškog prioriteta.
U poslednjem izveštaju Evropske komisije, vezano za Poglavlje 27, koje se bavi pitanjima zaštite životne sredine i klimatskih promena, nisu primećeni veći pomaci u ovoj oblasti. Primetan je značajan porast budžetskih sredstava namenjenih za unapređenje zaštite životne sredine, čime se donekle popravlja utisak koji je ostavilo smanjenje budžeta u pogledu zaštite životne sredine usled rebalansa iz 2022.
Početkom 2022. godine sprovedena je javna rasprava o Nacrtu Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu i Nacrtu Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. Duže od godinu dana nije bilo daljeg napretka u ovoj oblasti da bi u oktobru 2023. predlozi ovih propisa bili usvojeni od strane Vlade Republike Srbije.
Prema Indeksu postignuća u životnoj sredini (Environmental Performance Index) za 2022. godinu, na osnovu indikatora kvaliteta vazduha, Srbija je rangirana na 116. mestu od 180 zemalja. Među uporedivim zemljama, iza nas su samo Crna Gora, Albanija, BiH i Severna Makedonija, što pokazuje da kvalitet vazduha u, pre svega, urbanim sredinama, nije zadovoljavajući. U Srbiji se, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, 2021. godine proizvelo oko 11,8 miliona tona otpada, od kojih skoro 3 miliona tona čini komunalni otpad. Do ovog momenta, ne postoji postrojenje za termički tretman opasnog otpada, pa se taj otpad za potrebe tretmana izvozi, uglavnom u druge evropske zemlje.
Kao posledica obaveza po Bazelskoj konvenciji, kojom se značajno ograničava mogućnost izvoza opasnog otpada, Srbija će morati da nađe odgovarajuće rešenje za zbrinjavanje opasnog otpada koji nastane na njenoj teritoriji, što podrazumeva i izgradnju postrojenja za termički tretman ove vrste otpada.
Kada je u pitanju komunalni otpad, mnoge opštine nemaju izgrađena reciklažna dvorišta, dovoljan broj skladišnih posuda/kontejnera za otpad i nemaju sistem prikupljanja otpada na izvoru. Uprkos usvojenom načelu „zagađivač plaća“, koje promoviše nekoliko zakonskih dokumenata, naknada za odvoženje otpada se određuje prema kvadraturi prostora koji pravno ili fizičko lice koristi, a ne prema količini generisanog otpada.
Ovakav kriterijum za utvrđivanje naknade za odvoženje otpada krajnje destimuliše privredu i građane, jer ne postoji nikakav finansijski motiv da se radi na redukciji količine generisanog otpada, kroz prevenciju nastanka otpada, ponovnu upotrebu, popravke, reciklažu i druge vidove smanjivanja količine otpada, koji se predaje na dalji tretman komunalnim službama. Zbog ovakvog principa, kao i zbog slabe ili nikakve kaznene politike, broj divljih deponija u Srbiji se procenjuje na čak oko 3 .500. Čak i ako se neka od deponija ukloni, primetna je pojava ponovnog nastanka deponija na već očišćenim lokacijama. Sve ovo ukazuje na nužnost izmene načina upravljanja i, pre svega, naplate naknade za odvoženje i odlaganje komunalnog otpada, kao i na neophodnost rigorozne primene zakonskih propisa i poboljšanje rada organa javne uprave, koji imaju nadležnosti u upravljanju otpadom.
Primetne su inicijative u pravcu upotrebe otpada kao energenta, pre svega u procesu remedijacije i izgradnje „waste to energy“ postrojenja na beogradskoj deponiji Vinča, s tim da je i Elektroprivreda Srbije preduzela prve korake ka mogućnosti kosagorevanja uglja i komunalnog otpada u termoelektranama, prvo na kotlovima u TENT-u, a kasnije i TEKO B. Iako su ove inicijative generalno korak u dobrom pravcu, pre korišćenja otpada kao energenta, potrebno je obezbediti da ne dolazi do mešanja opasnog i komunalnog otpada. To podrazumeva, da primarno razvrstavanje upravljanja otpadom treba da bude i dalje u fokusu.
Evidentne su manjkavost propisa iz oblasti životne sredine, nedoslednost u njihovoj primeni, slabosti nadzora od strane nadležnih organa, kao i nedovoljna upućenost šire javnosti za pomenute probleme. U 2022. godini osnovana je jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine pri Policijskoj upravi Ministarstva unutrašnjih poslova, što je svakako pozitivan korak u pravcu rešavanja problema za koje je ovaj organ nadležan. Tek očekujemo pun doprinos ove jedinice u borbi protiv ekološkog kriminala. Upravljanje investicijama koje se odnose na životnu sredinu u Srbiji još uvek nema jasan strateški okvir, tako da je neophodno poboljšati generalno, strateško planiranje, upravljanje projektima i transparentnost procesa.
