U eri energetske tranzicije, rafinerijska industrija suočava se s brojnim izazovima, ali i prilikama za prilagođavanje i inovacije. Vladimir Gagić, direktor Bloka Prerada u kompaniji NIS, osvrnuo se u nedavno objavljenom intervjuu za Bilten Nacionalnog energetskog komiteta Srbije (NEKS) na ključne aspekte budućnosti rafinerijske industrije u kontekstu dekarbonizacije, modernizacije i tržišnih kretanja, posebno u regionu Jugoistočne Evrope.
Prema njegovim rečima, nafta će i dalje igrati ključnu ulogu u svetskoj privredi. Kako ističe, nafta nije samo izvor energije već i sirovina za brojne industrijske proizvode, uključujući one neophodne za električna vozila i obnovljive izvore energije, poput solarnih panela i vetroturbina. Gagić napominje da su rafinerije stoga prinuđene da se modernizuju, ulažu u nove tehnologije i povećavaju energetsku efikasnost kako bi ostale konkurentne na tržištu.
Gagić je takođe istakao da su rafinerijski kapaciteti u Jugoistočnoj Evropi značajno smanjeni u proteklih petnaest godina, prvenstveno zbog tržišnih i ekoloških izazova. Mnoge rafinerije su zatvorene, dok su preostale prinuđene da se modernizuju kako bi opstale.:
“Rafinerijski kapaciteti se u ovom delu sveta susreću i sa dodatnim izazovima u odnosu na konkurenciju, jer su u Evropi stroži ekološki propisi, usvojene su određene odluke kada je reč o upotrebi dizela i benzina, veća je cena radne snage, izgubljena su neka tržišta, posebno kada je reč o izvozu u Ameriku. Tu su i nepoznanice koje se tiču potražnje za naftom, a poslednje godine su pokazale da je tržište nepredvidivo. Međutim, jedno je izvesno – na tržištu su opstali samo oni koji su diverzifikovali i proširili paletu svojih proizvoda, te uložili značajna sredstva u modernizaciju”, ocenio je Gagić.
Modernizacija Rafinerije nafte u Pančevu bila je ključna za njen opstanak i regionalnu konkurentnost, navodi Gagić. Kako ističe, reč je o kontinuiranom procesu, koji praktično nema kraj, jer uvek možedodatno da se osavremeni rad I oprema:
“Želim da istaknem da je od 2009. godine u Rafineriju u Pančevu investirano više od 900 miliona evra. Značajan deo sredstava uložen je i u ekološke projekte, a rezultat je da smo od 2009. godine smanjili emisije oksida sumpora, oksida azota i praškastih materija za čak 90 odsto”, ističe Gagić i dodaje da se stalno radi na projektima digitalizacije i energetske efikasnosti čime se gradi budućnost rafinerije koja je od velikog značaja za privredu ne samo Pančeva, već i cele Srbije.
Prema mišljenju Gagića, jedan od ključnih aspekata buduće strategije razvoja rafinerije je jača integracija sa HIP Petrohemijom. Gagić objašnjava da je ova saradnja prirodan korak u svetlu globalnih tržišnih trendova, jer petrohemijski proizvodi postaju sve značajniji u naftnoj industriji:
“Najbolje evropske rafinerije danas su po svojoj konfiguraciji petrohemijske što znači da pored goriva proizvode i petrohemijske proizvode. Sigurno je da na ovaj način domaći naftno-petrohemijski kompleks dobija na fleksibilnosti i konkurentnosti”, navodi Gagić
Na kraju, Gagić zaključuje da je domaća rafinerija jedna od najkonkurentnijih i najsavremenijih u ovom delu Evrope dok će projekti koji su planirani za realizaciju u narednom periodu samo dodatno unaprediti kapacitete i osnažiti ih u ovom kompleksnom tržišnom okruženju.
