Iako je napuštanje životinja u Portugalu zakonom zabranjeno, hiljade pasa i mačaka i dalje završavaju na ulicama i u azilima. Stručnjaci upozoravaju da problem nije samo u zakonima, već i u nedostatku odgovornosti, edukacije i sistemske podrške vlasnicima.
Jednog dana imaju dom, a već sledećeg ostanu bez njega
Za Zira i Mikea život je izgledao potpuno drugačije dok su njihovi vlasnici bili uz njih.
Obojica su veći deo života proveli u domovima, uz ljude koji su im obezbeđivali hranu, vodu i sigurnost. Obojica su, međutim, na kraju završila u organizaciji SOS Animal Portugal.
Njihovi vlasnici, koji su bili starije osobe, nisu ostavili jasna uputstva o tome šta treba da se dogodi sa životinjama nakon njihove smrti. O njihovoj sudbini odlučili su rođaci.
Ziro je završio na ulici u Setubalu, gde je pregažen i pretučen, zadobivši teške povrede usta. Mike je zbog srčanih problema ostao u azilu SOS Animal sve do smrti.
Ove priče pokazuju širi problem: šta se događa sa kućnim ljubimcima kada ljudi više nisu u mogućnosti da brinu o njima?
Napuštanje životinja je krivično delo, ali kazne izostaju
U Portugalu je napuštanje životinja krivično delo od 2014. godine. Za njega je predviđena zatvorska kazna do šest meseci ili novčana kazna.
Ipak, zakon sam po sebi nije dovoljan.
Sandra Duarte Cardoso, veterinarka i predsednica organizacije SOS Animal, kaže da nijedna od brojnih prijava koje su podneli nije dovela do osuđujuće presude kada su životinje napustili naslednici preminulih vlasnika.
Problem predstavlja i činjenica da su mikročipovi registrovani na ime osobe koja je preminula, zbog čega se administrativni postupci dodatno komplikuju.
Više od 2.400 slučajeva za dve i po godine
Prema podacima portugalske Nacionalne republikanske garde (GNR), između 2024. i prve polovine 2026. godine zabeleženo je više od 2.400 krivičnih dela povezanih sa napuštanjem životinja.
U istom periodu uhapšeno je 28 osoba.
Letnji meseci posebno su problematični. Tokom jula i avgusta beleži se najveći broj slučajeva, a deo njih povezan je sa odlaskom ljudi na odmor.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da se napuštanje ne može svesti samo na sezonski problem.
Nije isto predati životinju i ostaviti je na ulici
Stručnjaci razlikuju predaju životinje i napuštanje.
U prvom slučaju vlasnik priznaje da više nije u mogućnosti da brine o životinji i pokušava da pronađe rešenje. Kod napuštanja životinja se jednostavno ostavlja na ulici ili ispred organizacije koja se bavi zaštitom životinja.
SOS Animal se godinama susretao sa ekstremnim slučajevima. Životinje su ostavljane ispred prihvatilišta, a pojedine su čak bacane preko ograde.
Takvo ponašanje, smatraju u organizaciji, pokazuje da problem nije samo u nedostatku kapaciteta već i u odnosu društva prema životinjama.
„Životinje se i dalje posmatraju kao imovina“
Jedan od ključnih problema je način na koji ljudi posmatraju kućne ljubimce.
Prema rečima predsednice SOS Animal, životinje se i dalje često doživljavaju kao nečije vlasništvo – nešto što je korisno dok vlasnik može ili želi da brine o njima, a čega može da se odrekne kada to postane teško.
Među najčešćim razlozima za napuštanje pasa i mačaka navode se nedostatak vremena, bolest životinje, nedostatak prostora u domu i problematično ponašanje.
Pandemija je dodatno pokazala koliko je odgovorno vlasništvo važno. Tokom pandemije došlo je do povećanja broja udomljavanja, ali su se neke životinje nakon povratka ljudi na posao ponovo našle u azilima.
Troškovi lečenja postaju dodatni problem
Finansijski aspekt sve češće utiče na odluke vlasnika.
Prema podacima Eurostata za 2025. godinu, troškovi veterinarske zaštite i povezanih usluga porasli su za više od 30 odsto u evrozoni, odnosno gotovo 37 odsto u celoj Evropskoj uniji tokom prethodne decenije.
Zbog toga pojedini vlasnici odlažu lečenje sve dok stanje životinje ne postane ozbiljno.
U nekim slučajevima, odluka o eutanaziji donosi se ne zato što životinji nema pomoći, već zato što vlasnik ne može da plati lečenje.
Stručnjaci zato upozoravaju da borba protiv napuštanja zahteva i bolju dostupnost veterinarske zaštite i finansijsku podršku ljudima koji se nađu u teškoj situaciji.
Da li sterilizacija treba da bude obavezna?
Jedan od predloga portugalske organizacije SOS Animal jeste obavezna sterilizacija pasa i mačaka.
Prema predlogu, vlasnici velikih pasa trebalo bi da ih sterilišu do devet meseci, a manjih pasa do šest meseci. Za mačke se predlaže sterilizacija do petog meseca života.
Za ljude koji zbog finansijske situacije ne mogu da plate proceduru, predlaže se sistem vaučera koji bi pokrio deo ili čitav trošak.
Slične mere već postoje u pojedinim evropskim državama, uključujući Belgiju, Španiju, Austriju i Nemačku, uz različita pravila.
U Grčkoj, na primer, sterilizacija pasa i mačaka može biti obavezna, osim ako vlasnici ne dostave uzorak genetskog materijala životinje. Cilj je da se životinja može identifikovati u slučaju napuštanja ili neželjenih legala.
Bolje manje udomljavanja nego veliki broj vraćenih životinja
SOS Animal insistira i na odgovornom udomljavanju.
Organizacija zahteva određenu dokumentaciju i proveru uslova pre nego što životinja bude udomljena. Cilj nije da se što veći broj životinja što pre smesti u nove domove, već da se pronađu ljudi koji su spremni da dugoročno preuzmu odgovornost.
„Radije bismo imali 80 ili 100 udomljavanja godišnje i nijedno vraćanje, nego 300 udomljavanja nakon kojih bi veliki broj životinja bio vraćen“, poručuju iz organizacije.
Napuštanje životinja zato nije samo pitanje kazni. Rešenje zahteva kombinaciju odgovornog vlasništva, edukacije, dostupne veterinarske zaštite, kontrole mikročipovanja i sterilizacije, ali i efikasnijeg sprovođenja postojećih zakona.
Foto: Unsplash/Jeremy Mowery
