Bacite fudbalsku loptu na deo terena gde je trava u lošem stanju i problem će odmah postati očigledan – lopta će odskočiti nepredvidivo ili će jednostavno „umreti“ pod nogom igrača. Uoči Svetskog prvenstva 2026, koje će biti održano u SAD, Kanadi i Meksiku, upravo kvalitet terena postao je jedna od tema o kojoj se najviše govori. Fotografije i snimci pojedinih igrališta već su izazvali pažnju javnosti, uključujući viralni video sa treninga reprezentacije Senegala u Nju Džerziju, kao i kritike britanskih medija na račun neravnog terena u Tampi, gde je Engleska odigrala pripremni meč.

To je scenario koji FIFA godinama pokušava da izbegne.

Lekcija sa Kopa Amerike

Upozorenje je stiglo još tokom Copa América 2024. Na otvaranju turnira u Atlanti igrači su se žalili da se lopta odbija od podloge „kao od trampoline“. Zadatak FIFA-e sada je daleko složeniji: obezbediti da prirodna trava na čak 16 stadiona u tri države pruža gotovo identično iskustvo igre.

Neki stadioni su otvoreni i izloženi vrućini, kiši i vetru. Drugi imaju krovove i kontrolisanu cirkulaciju vazduha. Ukoliko teren zakaže na samo jednom mestu, to može uticati na tok utakmice – od stabilnosti koraka i odskoka lopte do brzine oporavka podloge između mečeva.

Nauka umesto improvizacije

Kada je Svetsko prvenstvo poslednji put održano u SAD, 1994. godine, organizatori su morali da unose prirodnu travu na stadione koji za to nisu bili projektovani. U zatvorenom stadionu Pontiac Silverdome u Mičigenu trava je dopremana u šestougaonim segmentima i, kako kaže profesor travnjačkih nauka John Sorochan, „jednostavno je preživljavala do kraja turnira“.

Ovoga puta FIFA želi da eliminiše improvizaciju.

Sorochan i profesor John Trey Rogers III angažovani su još pre pet godina kako bi razvili sistem zasnovan na naučnim principima, sa ciljem da lopta i stopalo igrača ostvaruju gotovo identičan kontakt sa podlogom na svakom stadionu.

Veštačka trava napolje, prirodna unutra

Čak osam od 16 stadiona redovno koristi veštačku travu, dok pet ima krovove koji značajno ograničavaju količinu sunčeve svetlosti. Zbog toga su stadioni morali da prođu ozbiljne adaptacije.

U Dalasu je bilo potrebno proširiti teren kako bi zadovoljio FIFA standarde. U Kanzas Sitiju uklonjeno je deset redova sedišta, dok je u Filadelfiji deo ugaonih tribina morao da bude demontiran.

Pored toga, instalirani su sistemi za navodnjavanje, drenažu i specijalni vakuumski ventilacioni sistemi ispod same površine terena.

Trava pod ljubičastim svetlima

Jedan od najvećih izazova predstavlja održavanje trave u zatvorenim stadionima. Za stadione sa krovovima koristi se posebna vrsta trave poreklom sa Britanskih ostrva, koja bolje podnosi uslove slabijeg osvetljenja.

Kako bi joj omogućili rast, organizatori koriste ogromne LED sisteme za uzgoj biljaka. Na stadionu u Dalasu postavljeno je čak 18 pokretnih konstrukcija sa svetlima koje se spuštaju nad teren, a zatim uklanjaju pred utakmicu.

Sorochan kaže da je poslednjih nedelja provodio sate doslovno na kolenima, mereći količinu svetlosti na različitim delovima terena kako bi osigurao ravnomeran rast trave.

Trava ojačana sintetičkim vlaknima

Travnati tepih koji se postavlja na stadione debeo je oko pet centimetara i uzgaja se na specijalnoj plastičnoj podlozi kako bi mogao da se transportuje bez ukorenjavanja.

U podlogu se dodatno ušivaju sintetička vlakna koja funkcionišu poput armature u betonu. Njihova uloga je da spreče cepanje travnate površine tokom naglih promena pravca, startova i intervencija golmana.

Kada teren bude postavljen, počinje gotovo neprekidan nadzor. Stručnjaci redovno proveravaju vlažnost zemljišta, provetravaju korenje i precizno određuju visinu košenja.

Da bi proverili ponašanje podloge, koriste posebne uređaje koji ispaljuju lopte brzinom od gotovo 90 kilometara na čas pod precizno određenim uglom. Cilj nije da svi tereni budu potpuno identični – to je nemoguće. Cilj je da razlike budu toliko male da ih igrači ne primete.

Malo umetnost, malo nauka

I pored svih tehnologija, vremenske prilike ostaju faktor koji niko ne može potpuno da kontroliše.

„Održavanje terena je pomalo umetnost, a pomalo nauka“, kaže Tony Leonard, čovek zadužen za travu na stadionu Lincoln Financial Field u Filadelfiji.

Njegov tim prati čak 50 različitih tačaka na terenu kako bi na vreme reagovao na svaku promenu. Ipak, stručnjaci su optimistični. Sorochan veruje da je sistem dovoljno robustan da izbegne ozbiljne probleme i nada se da će tokom prvenstva pažnja publike biti usmerena na fudbal, a ne na travu.

„Voleo bih da Kanada osvoji Svetsko prvenstvo i da svi pričaju o tome“, kaže kroz osmeh, misleći na kapitena Alphonso Davies. „Niko neće pričati o tome koliko je teren bio dobar. Ali treba imati na umu da je i teren deo te priče.“

Foto: Magnific/wirestock