Lazanja – sinonim za italijansku kuhinju, slojeviti spektakl testenine, sira i bogatog ragu sosa – zapravo ima korene koji se protežu dalje od Apeninskog poluostrva. Iako Italija danas ponosno nosi titulu svetske prestonice lazanji, istorijski podaci ukazuju na to da je ovo jelo nastalo u drevnoj Grčkoj.

U antičkoj Grčkoj, postojala je jelo zvano „laganon“, koje se sastojalo od slojeva fermentisane testenine, a kasnije i mesa. Rimski osvajači doneli su ovu recepturu u Italiju, gde je tokom vekova evoluirala u ono što danas prepoznajemo kao lazanja. Reč „lasagna“ zapravo potiče od grčke reči „lasanon“, što znači posuda za kuvanje.

Kada su Italijani počeli da emigraju u Severnu Ameriku tokom 1800-ih godina, sa sobom su doneli i svoje kulinarske tradicije, uključujući i lazanje. Ovo jelo je ubrzo postalo omiljeno među italijanskim zajednicama u SAD-u, gde je doživelo nove transformacije i prilagodbe lokalnim ukusima.

Danas, lazanja dolazi u različitim varijacijama – od klasične bolonjeze sa mesom i bešamel sosom, do vegetarijanskih verzija sa povrćem i rikotom. U Napulju se priprema sa dodatkom kuvanih jaja, dok se u severnoj Italiji koristi bešamel umesto rikote.

Bez obzira na to da li preferirate tradicionalni italijanski recept ili neku modernu verziju, lazanja ostaje jedno od najvoljenijih jela širom sveta. A dok uživamo u svakom sloju testenine i sira, ne bi trebalo da zaboravimo njene grčke korene – priču o laganonu, jednostavnom jelu koje je vekovima kasnije postalo globalni fenomen.

Foto: Unsplahe