Majke orangutana možda imaju nešto zajedničko sa ljudskim roditeljima što nismo očekivali – organizovanje druženja za svoje mališane.

Novo istraživanje pokazuje da ženke orangutana sa mladuncima ne prepuštaju susrete drugih mladih orangutana slučaju. One menjaju svoje kretanje i ulažu dodatnu energiju kako bi svojim potomcima omogućile priliku za igru sa vršnjacima.

To je posebno zanimljivo jer su orangutani među najusamljenijim velikim čovekolikim majmunima. Odrasle ženke najveći deo vremena provode same sa svojim jedinim zavisnim mladuncem, dok se sa drugim orangutanima susreću relativno retko i kratko.

Za razliku od šimpanzi i bonoba, koji žive u fleksibilnim grupama, orangutanke imaju odvojene, ali delimično preklapajuće teritorije. Uz to, mladunci uglavnom nemaju braću i sestre približnog uzrasta – razmak između dva mladunca kod ženki u proseku iznosi čak 7,6 godina.

Zato se nameće pitanje: kako mladi orangutani uopšte dobijaju priliku da se druže i igraju sa vršnjacima?

15 godina posmatranja otkrilo obrazac

Odgovor su pokušali da pronađu istraživači Instituta Maks Plank za ponašanje životinja, Univerziteta u Cirihu i partnerskih institucija.

Analizirali su oko 30.000 sati posmatranja tokom 15 godina, prikupljenih od 31 para majki i mladunaca na istraživačkoj stanici Tuanan u Centralnom Kalimantanu u Indoneziji.

Podaci ukazuju na to da majke aktivno utiču na to kada i gde će njihovi mladunci imati priliku za druženje, umesto da čekaju da se takvi susreti dogode slučajno.

Istraživači su primetili da ženke sa mladuncima sličnog uzrasta mnogo češće dele prostor nego što bi se očekivalo. To nije zavisilo ni od toga koliko su majke međusobno blisko povezane, niti od količine voća dostupnog u šumi.

Još zanimljivije, majke nisu morale da proširuju svoje teritorije. Umesto toga, menjale su način na koji se kreću unutar poznatog područja kako bi povećale šansu da njihovi mladunci sretnu odgovarajućeg partnera za igru.

I majmuni se smeju kao mi: Naučnici otkrili drevno poreklo smeha

Što su mladunci sličnijeg uzrasta, više se igraju

Mladunci koji su bili bliži po uzrastu igrali su se zajedno značajno češće.

Taj obrazac ostao je prisutan čak i kada su istraživači uzeli u obzir srodstvo između njihovih majki. To sugeriše da je upravo slična starost mladunaca važan faktor za njihovo povezivanje.

Ipak, određeni nivo prethodne bliskosti između majki izgleda je bio neophodan. Mladunci ženki koje nisu imale srodne susede veoma retko su primećivani u igri sa vršnjacima.

Drugim rečima, orangutanske „mame“ ne samo da omogućavaju susret, već izgleda pažljivo biraju gde i kada imaju najveću šansu da pronađu odgovarajućeg partnera za svoje mladunce.

„Playdate“ ima svoju cenu

Takvo ponašanje, međutim, nije besplatno. Tokom dana kada su se njihovi mladunci igrali sa vršnjacima, majke su prelazile veće udaljenosti i provodile manje vremena hraneći se nego tokom uobičajenih dana koje su provodile same sa potomcima.

Istraživači su otkrili i nešto još zanimljivije: promena u kretanju nije se događala samo na dan susreta.

Majke su se kretale više već dan pre druženja, i to u smeru centralnog dela teritorije druge majke. Nakon susreta, kretanje se ponovo usmeravalo ka centralnom delu njihove sopstvene teritorije.

Ovakav višednevni obrazac ukazuje da susreti verovatno nisu samo posledica slučajnog susretanja tokom potrage za hranom.

Katastrofalna oluja izbrisala 7% najređe vrste majmuna na svetu

Zašto je igra toliko važna?

Socijalna igra sve se više prepoznaje kao važan deo razvoja različitih životinjskih vrsta. Kroz igru mladunci razvijaju socijalne veštine, uče da regulišu emocije, usavršavaju motoričke sposobnosti i pripremaju se za nepredvidive situacije.

Kod nekih divljih sisara istraživanja su već povezala učestaliju igru u ranom životu sa boljim preživljavanjem i većim reproduktivnim uspehom kasnije.

Kod orangutana je, međutim, situacija posebno zanimljiva. Za razliku od životinja koje žive u grupama, gde se mladunci praktično automatski susreću sa vršnjacima, njihova socijalno izolovanija svakodnevica znači da neko mora da stvori te prilike.

A čini se da tu ulogu preuzimaju majke.

Kada roditelj plaća cenu za druženje svog deteta

Istraživanje tako dovodi u pitanje pretpostavku da usamljeniji način života automatski znači i manje socijalnih potreba.

Moguće je da se kod samotnjačkih vrsta samo menja način na koji se te potrebe zadovoljavaju, pa deo „posla“ pada upravo na roditelje.

U slučaju orangutana, majke ulažu dodatnu energiju i vreme kako bi svojim mladuncima omogućile socijalnu igru, iako od takvih susreta ne dobijaju očiglednu direktnu korist.

Za razliku od nekih drugih vrsta, ženke orangutana ne grade međusobne saveze niti se međusobno neguju na način karakterističan za društvene primate. Ranija istraživanja čak ukazuju da druženje između majki može da smanji efikasnost njihovog hranjenja i poveća fiziološki stres.Ipak, one izgleda prihvataju taj trošak.

Da li se ulaganje u dečje „playdateove“ kasnije vraća kroz bolje socijalne veštine, veće šanse za preživljavanje ili uspešniju reprodukciju potomaka, za sada nije poznato. Odgovor bi mogla da daju samo dugoročna istraživanja koja prate orangutane tokom čitavog života.

Za sada, nalazi pružaju zanimljiv uvid u roditeljstvo kod jedne od najusamljenijih velikih čovekolikih majmuna – i pokazuju da potreba za prijateljstvom i igrom možda nije toliko različita među vrstama koliko smo mislili.

Foto: Unsplash/Dan Dennis