Objekat koji je došao izvan našeg Sunčevog sistema kreće se ka Suncu brzinom od oko 61 km u sekundi (38 milja).

Prvi put je otkriven u julu, a ovaj posetilac iz svemira – poznat kao 3I/Atlas – tek je treći do sada poznati međuzvezdani objekat koji je primećen, nakon ‘Oumuamue 2017. i 2I/Borisova 2019. Uzbuđenje je poraslo otkako je svemirski teleskop Habl zabeležio sliku ovog međuzvezdanog putnika, pružajući naučnicima retku priliku da analiziraju njegovu veličinu i hemijski sastav.

„Nikada ranije nismo imali ovakav objekat za proučavanje“, kaže dr Rebeka Alen, suosnivačica Instituta za svemirsku tehnologiju i industriju na univerzitetu Svinburn, prenosi Gardijan.

Šta je zapravo 3I/Atlas?

„Ne znamo tačno odakle je došao, ali znamo sigurno da potiče izvan Sunčevog sistema“, objašnjava dr Laura Drisen, radio-astronom sa Univerziteta u Sidneju. Naziv potiče od „i“ za interstellar (međuzvezdani), „3“ jer je treći takav objekat otkriven, i Atlas po mreži teleskopa koji ga je identifikovao – Asteroid Terrestrial-impact Last Alert System.

Iako neki spekulišu o vanzemaljskom poreklu, naučnici smatraju da je 3I/Atlas najverovatnije kometa. „Nema dokaza da je [3I/Atlas] bilo šta drugo osim jedne zanimljive svemirske stene koja je došla izvan Sunčevog sistema“, kaže Drisen. „Što je, da budemo iskreni, sasvim dovoljno uzbudljivo.“

Zašto su naučnici uzbuđeni?

Na Hablovim snimcima 3I/Atlas izgleda poput „zamućene grudve snega“, kaže Alen. Njegov magličasti izgled potiče od kome – oblaka prašine i gasa koji nastaje kada Sunčeva toplota zagreva površinu komete – a ima i naznaka repa.

Ti hemijski tragovi – elementi i molekuli koji dolaze izvan našeg Sunčevog sistema – postaće vidljiviji što se više približi Suncu, objašnjava Alen.

„Možemo da koristimo spektroskopiju i pomoću svetlosti da precizno odredimo od čega se materijal sastoji. Da li ova kometa predstavlja solarni sistem sa uslovima sličnim našem, ili nešto potpuno drugačije?“

Istraživači su već iskoristili Hablove slike da procene prečnik 3I/Atlasa na manje od 5,6 km, a moguće i svega 320 metara.

Kuda ide 3I/Atlas?

Objekat se kreće brzinom većom od 200.000 km/h, kaže Alen.

„Proći će kroz unutrašnji deo Sunčevog sistema – između orbite Marsa i Zemlje – a zatim će proleteti pored Sunca.

On se nalazi na takozvanoj hiperboličnoj orbiti, što znači da gravitaciono nije vezan za Sunce. Putuje previše brzo i samo će nastaviti dalje, izlazeći na drugu stranu Sunčevog sistema.“

Njegovo međuzvezdano poreklo razlikuje ga od drugih kometa koje kruže unutar Sunčevog sistema, poput Haljeve komete, kaže Kon Stojtsis, direktor za komete i meteore u Astronomskom društvu Viktorije. Očekuje se da će najbliži prolazak pored Sunca biti između oktobra i decembra – na oko 210 miliona kilometara udaljenosti – nakon čega će nastaviti svoje putovanje u svemir.

Prema podacima NASA-e, najbliže što će 3I/Atlas prići Zemlji biće oko 270 miliona kilometara.

„Nismo sigurni gde će završiti dok ne prođe iza Sunca i ne krene ponovo ka spoljnim delovima Sunčevog sistema“, kaže Stojtsis.

Možemo li da vidimo kometu?

Iako je trenutno vrlo bleda, kometa će se verovatno osvetliti kako se bude približavala Suncu, na kraju postajući vidljiva većim amaterskim teleskopima, navodi Stojtsis. I tada će, ipak, 3I/Atlas najverovatnije izgledati samo kao mrlja.

„Imamo tri-četiri komete godišnje koje su dovoljno svetle da se vide malim teleskopima ili dvogledima. Ova to svakako neće biti“, kaže on. „Ako nemate teleskop pristojne veličine, nećete je videti.“