Eng

Obavezni solarni paneli, parking mesta za bicikle, nulta emisija: Koje promene očekuju vlasnike kuća i zgrada u EU

Vreme čitanja: 2 min

Evropska komisija pozdravlja privremeni dogovor postignut između Evropskog parlamenta i Saveta o smanjenju emisija i potrošnje energije zgrada širom EU. Ojačana Direktiva o energetskoj efikasnosti zgrada (EPBD) podržaće napore EU da dekarbonizuje zgrade širom Unije. Ovaj sporazum će podržati energetsku nezavisnost Evrope u skladu s Planom REPowerEU i predstaviti snažan poslovni argument za čišći sektor zgrada u EU, i kao najvažnije, konkretno poboljšati kvalitet života ljudi u njihovim domovima i radnim mestima i smanjiti troškove energije

Zgrade su odgovorne za oko 40% potrošnje energije u EU, više od polovine potrošnje gasa (uglavnom kroz grejanje, hlađenje i toplu vodu) i 36% emisija gasova staklene bašte povezanih s energijom. Trenutno, oko 35% zgrada u EU je starije od 50 godina, a gotovo 75% njih je energetski neefikasno.

Revidirana direktiva postavlja obaveze za svaku državu članicu da usvoji nacionalnu putanju za smanjenje potrošnje primarne energije u stambenim zgradama, ciljajući na smanjenje od 16% do 2030. i 20-22% do 2035. godine, uz fleksibilnost prilagođavanja nacionalnim okolnostima.

Nacionalne mere trebaju osigurati da najmanje 55% smanjenja potrošnje postigne renoviranjem zgrada sa najlošijim učinkom. Za nerezidencijalni stambeni fond, revidirana pravila zahtevaju postepeno poboljšanje putem minimalnih standarda energetske efikasnosti, dovodeći do renoviranja 16% najlošijih zgrada do 2030. i 26% do 2033. godine. Države članice imaju mogućnost izuzeća određenih kategorija zgrada, uključujući istorijske objekte i vikendice.

 Poboljšani energetski sertifikati će se bazirati na zajedničkom EU obrascu radi bolje informisanosti građana, dok će finansijske mere podržavati renoviranja s fokusom na energetski siromašnim domaćinstvima. Obezbeđivanje zaštite zakupaca i sprečavanje nesrazmernih povećanja kirija nakon renoviranja takođe su deo direktive.

Ova direktiva takođe donosi mere za podsticanje talasa renoviranja, fokusirajući se na strateško planiranje i alate za osiguranje sprovođenja renovacija. Države članice će uspostaviti nacionalne planove i šeme pasoša za renoviranje, kao i “one-stop-shop” podršku za vlasnike kuća i mala preduzeća.

Sporazum takođe predviđa postepeno ukidanje bojlera na fosilna goriva do 2040. godine, zabranjujući subvencije za samostalne bojlere od 2025. godine. Ove mere imaju za cilj unapređenje energetske efikasnosti i smanjenje emisija gasova staklene bašte.

Sporazum takođe podstiče održivu mobilnost kroz uvođenje norme pred-kabliranja, povećanje broja punjača za električna vozila i obezbeđivanje adekvatnih parking mesta za bicikle. Za nove i renovirane zgrade, pred-kabliranje postaje standard, olakšavajući pristup punjačima i podržavajući klimatske ambicije EU.

Postavljeni su i jači zahtevi za broj punjača u stambenim i nerezidencijalnim zgradama, a države članice moraju eliminisati prepreke za instalaciju punjača, omogućavajući pametno i, gde je moguće, dvostrano punjenje. Odredbe takođe garantuju dovoljno parking mesta za bicikle, uključujući i bicikle s tovarnim prostorom.

Revidirana direktiva postavlja i standarde nultih emisija za nove zgrade, od 2028. godine za javne zgrade i 2030. godine za ostale nove zgrade, uz određene izuzetke. Države članice su obavezne osigurati da nove zgrade budu spremne za solarnu energiju, a instalacija solarnih panela postaje norma. Za postojeće javne i nerezidencijalne zgrade, solarna energija će se postepeno uvoditi od 2027. godine, pridržavajući se tehničke, ekonomske i funkcionalne izvodljivosti, a odredbe stupaju na snagu u različito vreme, zavisno o vrsti i veličini zgrade.

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top