Prema novoj proceni više od 60 vodećih svetskih klimatologa, Zemlja bi već za tri godine mogla probiti granicu zagrevanja od 1,5°C, ako se emisije ugljen-dioksida ne smanje.

Gotovo 200 zemalja se 2015. obavezalo da će ograničiti porast globalne temperature, ali sagorevanje fosilnih goriva i krčenje šuma se nastavilo rekordnim tempom.

Glavni uzrok: kontinuirane emisije CO₂ i drugih gasova sa efektom staklene bašte, poput metana. Trenutno čovek godišnje emituje oko 40 milijardi tona CO₂, a “karbonski budžet” koji bi nas zadržao ispod granice od 1,5°C sveden je na samo 130 milijardi tona — što znači da imamo još oko tri godine.

Klimatolozi su izračunali da je prosečna temperatura prošle godine bila 1,36°C viša u odnosu na predindustrijski period. Brzina zagrevanja iznosi 0,27°C po deceniji, što je bez presedana u geološkim zapisima.

Oceani apsorbuju čak 90% viška toplote, što izaziva porast nivoa mora, ali i direktno utiče na vremenske ekstreme, otapanje leda i poremećaje morskog ekosistema. Od 1990-ih, brzina podizanja nivoa mora se udvostručila.

Ipak, ima i tračka nade: stručnjaci primećuju da se rast emisija donekle usporava zahvaljujući uvođenju čistih tehnologija. I dalje je moguće uticati na pravac kretanja — ali potrebne su brze i odlučne mere sada, poručuju naučnici.