Mladi istraživači Srbije, neprofitna organizacija koja spaja inovaciju i kreativnost, u saradnji sa Švedskom organizovali su izložbu u okviru kampanje „Transparentno“. Tema konkursa bila je Transparentno: Ne kupuj – stvaraj, a na izložbu se prijavilo preko 60 učenika i studenata. Izabran je 41 eksponat mladih umetnika koji su izloženi u Galeriji N.EON i koji spajaju umetnost i ekologiju. Principi na kojima počiva izložba su odgovornije i savesnije promišljanje sveta oko nas.
Staklo pamti, ali i umetnost. Kroz izložbu motiv sećanja materijalizovao se kroz rupture eksponata. Akcenat je stavljen na spoju unutrašnjeg i spoljašnjeg – krhotine duše posredno su nam predočene. Radovi nastaju principom apciklaže: materijali su ponovo usvrhovljeni, a ne odbačeni. Izložba je ponovo oživela stare daske, predmete sa ulice, pesak ili plastični escajg. Nešto zaboravljeno, pokazalo se umetnički potentno. Redefinisan je stari aksiom: da ništa materijalno ne može nestati. Kad gledamo dela nastala od odbačenih predmeta osvećujemo da ni ono osećajno zapravo ne može nestati.
Staklo pamti
U ime Mladih istraživača Srbije govorila je Katarina Klašnja i istakla je da je to druga izložba u njihovoj organizaciji. Prošle godine bavili su se temom konzumerizma dok su ove godine na poseban način pristupili problemima potrošačkog društva:
„Hteli smo da stavimo fokus na apciklažu. To je jedna posebna forma umetnosti, koja ima ne samo estetsku i ekološku, nego i etičku vrednosti”, rekla je Klašnja.
Na otvaranju izložbe je istaknuto da je tema ovogodišnjeg konkursa “Transparentno” nadahnuta staklom, materijalom koji u sebi spaja prividnu krhkost i izuzetnu izdržljivost. Prozirnost je ujedno i poziv na iskrenost, a posetioci se pozivaju da preispitaju svoje navike i uverenja.
Mladi umetnici u tumačenju svojih radova fokusirali su se na element ljudskosti. Tako u opisu rada Anje Aleksić, koja je starim rendgenskim snimcima podsetila da smo svi samo kost i koža, stoji da „smo svi samo ljudi, kako krhki tako i izdržljivi“. Rad Slobodana Tanevića pod nazivom „Tricikl“ stvoren je od brodskog poda i stakla sa tavana, a zapravo predstavlja trag prošlosti koji je urezan u budućnost.
Ideja apciklaže kao metoda pokazao se kao deo jednog šireg trenda u savremenoj umetnosti. Stvaranje se spaja sa kritičkim promišljanjem opstanka materijalnog sveta kao takvog. Fragmenti stakla, ali i drugih predmeta u sebi nose priču, a mladi su našli način da je ispričaju.
Foto: OdrziMe
