Eng

Postignut dogovor o prvom zakonu EU o smanjenju emisije metana u Uniji i širom sveta

Vreme čitanja: 3 min

Komisija pozdravlja privremeni sporazum koji je postignut između Evropskog parlamenta i Saveta o novoj uredbi EU za smanjenje emisije metana u energetskom sektoru u Evropi i u našim globalnim lancima snabdevanja. Metan je moćan gas sa efektom staklene bašte – drugi najveći faktor koji doprinosi klimatskim promenama posle ugljen-dioksida (CO2) – i takođe je snažan zagađivač vazduha. Današnji sporazum je stoga od ključnog značaja za postizanje Evrospkog zelenog dogovora i smanjenje naše neto emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55% do 2030. godine. To će obavezati industriju fosilnog gasa, nafte i uglja da pravilno meri, prati, izveštava i verifikuje svoje emisije metana u skladu sa najvišim standardima praćenja i preduzima mere za njihovo smanjenje. Današnji sporazum dolazi samo nekoliko nedelja uoči COP28, gde će EU nastaviti da sarađuje sa međunarodnim partnerima na smanjenju emisije metana.

Smanjenje emisije metana u EU

Uredba koja je danas dogovorena ima za cilj da zaustavi ispuštanje metana u atmosferu koje se može izbeći i da minimizira curenje metana u energetskim kompanijama koje koriste fosilna goriva, a koje posluju u EU.

  • Uredba zahteva od operatera da redovno izveštavaju nadležne organe o kvantifikaciji i merenju emisija metana na nivou izvora, uključujući i postrojenja koja se ne koriste;
  • Obavezuje naftne i gasne kompanije da sprovode redovne preglede svoje opreme sa ciljem otkrivanja i sanacije curenja metana na teritoriji EU u određenim rokovima;
  • Zabranjuje rutinsko odzračivanje i spaljivanje u sektoru nafte i gasa i ograničava nerutinsko odzračivanje i spaljivanje na neizbežne okolnosti, na primer iz bezbednosnih razloga ili u slučaju kvara opreme;
  • Ograničava ispuštanje vazduha iz rudnika termalnog uglja od 2027. godine, sa strožijim uslovima nakon 2031. godine;
  • Zahteva od kompanija u sektoru nafte, gasa i uglja da izvrše popis zatvorenih, neaktivnih, začepljenih i napuštenih postrojenja, kao što su bunari i rudnici, da prate njihove emisije i da što pre donesu plan za ublažavanje ovih emisija.

Povećanje transparentnosti i akcije u vezi sa emisijama iz uvoza nafte, gasa i uglja

EU uvozi veliki deo nafte, gasa i uglja koje troši. Ova Uredba će se takođe baviti emisijama metana u vezi sa ovim uvozom.

  • Predviđa uspostavljanje baze podataka o transparentnosti metana u kojoj će podaci o emisijama metana koje su prijavili uvoznici i operateri EU biti dostupni javnosti;
  • Od Komisije se zahteva da uspostavi profile učinka metana u zemljama i kompanijama kako bi se omogućilo uvoznicima da donesu informisane odluke o svom uvozu energije;
  • Komisija će takođe uspostaviti globalni alat za praćenje emitera metana mehanizam za brzo upozorenje o događajima superemitovanja, sa informacijama o veličini, ponavljanju i lokaciji izvora visokog emitovanja metana unutar i van EU. Kao deo ovog alata, Komisija će moći da zatraži brze informacije o akcijama za rešavanje ovih curenja od strane navedenih zemalja;
  • Od januara 2027. godine, Uredba propisuje da se novi ugovori o uvozu nafte, gasa i uglja mogu zaključivati samo ako izvoznici primenjuju iste obaveze praćenja, izveštavanja i verifikacije kao i za proizvođače iz EU. Uredbom će biti utvrđena metodoogija intenziteta metana i maksimalni nivoi koji se moraju ispuniti za nove ugovore za naftu, gas i ugalj.

Ove nove obaveze transparentnosti za međunarodne partnere će informisati bilateralne i multilateralne dijaloge EU sa globalnim energetskim partnerima. Preko 150 zemalja se obavezalo da će smanjiti svoje emisije metana potpisivanjem Globalnog obećanja o metanu sa ciljem smanjenja emisije metana za 30% do 2030. godine, a ovaj alat će nam pomoći da radimo sa partnerima na postizanju ovih važnih ciljeva.

Naredni koraci

Današnji privremeni sporazum sada zahteva formalno usvajanje i u Evropskom parlamentu i u Savetu. Kada se ovaj proces završi, novi zakon će biti objavljen u Službenom listu Unije i stupiti na snagu.

Osnovne informacije

Uredba EU o metanu za energetski sektor predložena je u decembru 2021. godine kao deo predloga za postizanje Evropskog zelenog dogovora. Ovo je prvi zakon EU kojim se ograničavaju štetne emisije metana u energetskom sektoru. Zakonski predlog je sledio Strategiju EU o metanu usvojenu 2020. godine.

Metan je moćan gas sa efektom staklene bašte, drugi posle ugljen-dioksida po svom ukupnom doprinosu klimatskim promenama i odgovoran za oko trećinu trenutnog klimatskog zagrevanja. Najnoviji izveštaj Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC) ističe da su nivoi metana na istorijski visokom nivou i znatno iznad nivoa emisija kompatibilnih sa ograničavanje zagrevanja na cilj od 1,5°C iz Pariskog sporazuma. Smanjenje emisije metana jedan je od najbržih i najefikasnijih načina za usporavanje globalnog zagrevanja. Međutim, potrebni su tačni podaci o emisiji metana na nivou izvora iz zemalja i industrije širom sveta da bi se postigao značajan napredak.

EU predvodi međunarodnu akciju u borbi protiv emisije metana. Zajedno sa SAD, EU je pokrenula Globalno obećanje o metanu na Klimatskoj konferencijij UN COP26 održanoj u Glazgovu 2021. godine. Na COP27 proše godine, EU je, zajedno sa SAD, Japanom, Kanadom, Norveškom, Singapurom i Ujedninjenim Kraljevstvom usvojila Zajedničku deklaraciju uvoznika i izvoznika energije o smanjenju emisija gasova staklene bašte iz fosilnih goriva, obavezujući se na preduzimanje brzih akcija u smanjenju emisije metana.

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top