U poslednjih nekoliko godina, sve veća svest o ekološkim i društvenim pitanjima među potrošačima značajno menja način na koji donose kupovne odluke. Ovaj fenomen, poznat kao “consumer activism” ili potrošački aktivizam, postaje sve snažniji pokretač promena na tržištu, utičući na kompanije da preispitaju svoje poslovne prakse i prilagode se novim očekivanjima.

Potrošački aktivizam nije nov koncept, ali u svetlu klimatskih promena, sve većih nejednakosti i globalne pandemije, interesovanje za održivost je dostiglo nove visine. Prema istraživanju koje je sprovela organizacija *IBM Institute for Business Value* 2023. godine, čak 70% potrošača je izjavilo da je spremno da plati više za proizvode od održivih brendova, dok je 57% njih promenilo svoje kupovne navike kako bi smanjilo negativan uticaj na okolinu

Ovaj porast svesti o održivosti podstaknut je višestrukim faktorima. Pre svega, rastuća dostupnost informacija putem interneta i društvenih mreža omogućava potrošačima da lako saznaju više o poslovnim praksama kompanija, uključujući njihov uticaj na životnu sredinu i zajednice u kojima posluju. Kao rezultat toga, potrošači postaju sve svesniji svoje uloge u kreiranju održivijeg sveta. Na primer, brendovi koji su optuženi za „greenwashing“ – lažno predstavljanje svojih proizvoda ili praksi kao ekološki prihvatljivih – suočavaju se sa gubitkom poverenja i lojalnosti među kupcima .

Pored toga, mladi potrošači, naročito pripadnici generacije Z, pokazuju visok nivo angažovanosti kada je u pitanju održivost. Prema podacima istraživanja *First Insight* iz 2023. godine, više od 80% potrošača iz generacije Z očekuje da brendovi budu transparentni u pogledu svojih ekoloških i društvenih uticaja, a 60% njih navodi da su spremni da bojkotuju brendove koji se ne ponašaju u skladu sa njihovim vrednostima .

Uticaj ove promene u ponašanju potrošača već je vidljiv na tržištu. Kompanije širom sveta prilagođavaju svoje strategije kako bi odgovorile na zahteve sve svesnijih kupaca. Primeri uključuju povećanje upotrebe recikliranih materijala, smanjenje ugljeničnog otiska i unapređenje uslova rada u lancu snabdevanja. Pored toga, mnoge kompanije ulažu u transparentnost, objavljujući detaljne izveštaje o održivosti kako bi potrošačima omogućile uvid u njihov napredak.

Međutim, iako potrošači sve više vode računa o održivosti, izazov ostaje u balansiranju između ekoloških principa i praktičnih aspekata kao što su cena i dostupnost proizvoda. Ipak, s obzirom na to da svest i dalje raste, očekuje se da će održivost postati još važniji faktor u donošenju kupovnih odluka.

Zaključno, potrošački aktivizam u oblasti održivosti nije prolazan trend, već duboko ukorenjena promena koja oblikuje budućnost poslovanja. Kompanije koje prepoznaju i odgovore na ovaj trend ne samo da će se bolje pozicionirati na tržištu, već će doprineti i stvaranju održivijeg sveta za buduće generacije.

Neke od kompanija koje su prepoznale rastući značaj održivosti i potrošačkog aktivizma i koje su prilagodile svoje strategije kako bi odgovorile na ove trendove uključuju:

Patagonia

Patagonia je dugo bila lider u održivom poslovanju. Kompanija se fokusira na upotrebu recikliranih materijala i smanjenje ekološkog otiska. Takođe, poznata je po svojoj inicijativi “Don’t Buy This Jacket” koja podstiče kupce na promišljenu potrošnju, čime jasno stavlja do znanja da im je održivost prioritet.

Patagonia je 2022. godine preduzela još jedan radikalan korak kada je njen osnivač Yvon Chouinard prenio vlasništvo nad kompanijom na trust koji finansira ekološke projekte, čime je dodatno učvrstila svoj status lidera u održivosti.

Unilever

   Unilever je jedna od najvećih multinacionalnih kompanija koja je integrisala održivost u srž svoje poslovne strategije. Njihov program “Sustainable Living Plan” uključuje ciljeve za smanjenje ekološkog uticaja i poboljšanje društvene odgovornosti. Unilever je takođe prepoznao važnost transparentnosti i često objavljuje izveštaje o napretku svojih održivih inicijativa.

 Brendovi unutar Unilevera, kao što su Ben & Jerry’s i Dove, poznati su po svojim kampanjama koje promovišu društvenu pravdu i održivost.

IKEA

 IKEA je implementirala strategiju “People & Planet Positive” koja uključuje ambiciozne ciljeve smanjenja emisije ugljen-dioksida, povećanje upotrebe obnovljivih i recikliranih materijala, i unapređenje održivosti u lancu snabdevanja. IKEA takođe radi na razvoju cirkularne ekonomije, podstičući kupce da vrate stare proizvode kako bi ih reciklirali ili ponovo koristili.

Kompanija je takođe pokrenula niz inicijativa za smanjenje otpada i promociju održivog življenja među potrošačima, uključujući i prodaju povoljne LED rasvete i proizvoda za uštedu energije.

Tesla

 Tesla je možda najpoznatiji po svojoj ulozi u revoluciji električnih vozila, ali kompanija takođe značajno doprinosi održivosti kroz svoje napore u proizvodnji solarnih panela i skladištenju energije. Tesla se pozicionirao kao lider u tranziciji ka čistoj energiji, a njihova misija je direktno povezana sa smanjenjem zavisnosti sveta od fosilnih goriva.

 Njihova strategija, koja kombinuje inovacije u tehnologiji sa snažnim fokusom na održivost, postavila je nove standarde u automobilskoj industriji i šire.

Nike

 Nike je prepoznala značaj održivosti kroz svoj program “Move to Zero”, koji ima za cilj postizanje neto nulte emisije ugljen-dioksida i nula otpada. Kompanija koristi reciklirane materijale u svojoj proizvodnji, a neki od njihovih najpopularnijih proizvoda, kao što je “Nike Air”, napravljeni su sa fokusom na održivost. Nike takođe posvećuje pažnju društvenoj odgovornosti kroz svoje inicijative za poboljšanje uslova rada u lancu snabdevanja i podršku zajednicama.

Ove kompanije nisu samo prilagodile svoje poslovanje kako bi odgovorile na zahteve sve svesnijih potrošača, već su postale lideri u održivosti, postavljajući standarde za buduće generacije preduzeća. Njihova posvećenost održivosti im ne samo donosi prednost na tržištu, već doprinosi i širem cilju stvaranja održivijeg sveta.