Inovativne strategije, menadžment inovacija, otvorene inovacije, ekosistemi i transfer tehnologije su koncepti na koje se na strukturisani način sve više obraća pažnja u savremenom poslovanju, iako su oduvek bile osnov uspeha većine preduzeća. Oni su zasnovani na odgovornoj saradnji i dugoročnim vizijama zasnovanim na zajedničkim vrednostima, na podeli resursa i dinamičnoj međuzavisnosti svih učesnika. Kao takvi, oni čine čvrstu osnovu za održivi rast, a savesno upravljanje preduzećima podržano društvenom odgovornošću prema svim zainteresovanim stranama i brigom o životnoj sredini postaju sve važniji za uspeh dugoročnih poslovnih poduhvata. Uticaj sve češće zastupljenog trenda ESG (Environmental, Social, and Governance okruženje i životna sredina, društvena odgovornost, savesno korporativno upravljanje) na inovacije u poslovanju nisu samo karakteristične za startape i platforme, popularne predstavnike ekonomije deljenja, već i za sve veći broj postojećih kompanija, među kojima su i mala i srednja preduzeća (MSP).

Doing well by doing good

U poslednjih desetak godina sve veći broj različitih naučnih istraživanja se bave povezanošću poslovnog uspeha preduzeća i njihovom odnosu prema okruženju, društvu i načinu na kojem upravljaju.  Ona pokazuju da su rast i uspeh direktno povezani sa odgovornošću koju imaju prema svom unutrašnjem i spoljašnjem okruženju. Time se pruža drugačija perspektiva na uspeh u odnosu na decenijama prihvaćenu definiciju svrhe kompanija u vidu maksimizacije bogatstva vlasnika i akcionara koja je vezana isključivo za finansijske rezultate.

ESG strategije koju kompanije usvajaju postaju sastavni deo dugoročnog uspeha organizacije i pokretač inovacija. Principi koje definišu ESG motivišu kompanije da inoviraju i unaprede svoje procese, proizvode i poslovne modele. ESG prakse pomažu u postizanju operativne efikasnosti kroz optimizovanu potrošnju resursa. One takođe mogu poboljšati finansijske performanse i efikasnije upravljanje rizicima. Štaviše, kompanije koje su usklađene sa ESG-om imaju veće šanse da privuku i zadrže talente i postignu dugoročnu održivost. ESG može da stimuliše inovacije u kompanijama širenjem angažovanja zainteresovanih strana, razmatranjem i rešavanjem ekoloških i društvenih pitanja i identifikacijom strateških tačaka intervencije za inovativna rešenja.

Izveštavanje ESG, kao skup standarda koje usmeravaju preduzeća da posluju u skladu sa održivim razvojem u odnosu na životnu sredinu i društvo, postalo je nezaobilazan deo savremenog poslovanja, samim tim sto je obavezno i na institucijalnom nivou u mnogim zemljama. Međutim, ono je i dalje karakteristično uglavnom za velike kompanije, a samo mali broj uspešnih srednjih i manjih preduzeca integriše ESG u svoje poslovanje a zatim i izveštavanje. To se može objasniti i time da, iako se veliki broj MSP vode principima ESGa, strukturisanje i formalno praćenje parametara i izveštavanje, prevazilaze njihove raspoložive resurse.

Faktor klimatskih promena

Preduzeća koja svoje strategije i poslovne modele svesno zasnivaju na principama održivog razvoja, savesnog odnosa prema okolini i društvu, sposobna su da inoviraju rešavajući izazove koje nameću ESG kriterijumi, održavaju lojalnost svojih klijenata I partnera, kao i da budu privlačnija investitorima.  U prilog složenom procesu formalizacije ESG praksi idu i sledeći podaci. Sve veće grupe potrošača postaju sve zainteresovanije za uticaj koji imaju na svoju životnu sredinu. Anketa PWC-a (maj 2024.) na 20000 ispitanika iz 31 države, ukazuje na to da, iako su opterećeni pritiscima troškova života, otprilike 85% potrošača oseća efekte klimatskih promena na dnevnom nivou i i spremni su da plate od 9,7% više cene, dajući prioritet potrošnji proizvoda i usluga koja uključuje održive prakse. Pri izboru proizvoda oni imaju u vidu metode proizvodnje i reciklaže (40%), pakovanja (38%), očuvanja vode i prirode (34%) i balansiraju unos biljnih i životinjskih proizvoda. Sa druge strane, kada je reč o investitorima, prema McKynsey & Company (septembar 2023), 85% investicionih menadžera smatra ESG važnim faktorom za donošenje odluka o ulaganju, 60% pregleda svoje portfelje u pogledu ESG, a oko 80% procenjuje pojedinačne stavove kompanija o tome kako ESG utiče na prognozirane tokove gotovine. Važno je naglasiti da je većina spremna da plati od 5% više cene za kompanije koje pokažu jasnu vezu između ESG prakse i finansijskog učinka. Investitori ističu nedostatke u načinu na koji kompanije komuniciraju o svojim ESG naporima. Rast može biti nepredvidiv, dok jake osnove, poput sistematizovanih operacija, posvećenosti konkurentskoj prednosti i efikasnog upravljanja, imaju tendenciju da generišu dugoročnu vrednost. Pod dugoročnim vrednostima smatraju optimizaciju troškova, produktivnost kapitala i inovaciju proizvoda.

Fokus na životnoj sredini

Metode za merenje dugoročne vrednosti, izvesnosti u pogledu regulatornih promena i standarda su često neadekvatne. ESG rezultati koreliraju na manje od 60% zbog različitih faktora i metrike težine. Štaviše, oni se slažu da nemaju svi elementi ESG-a jednak značaj u različitim industrijama. Smatraju da inicijative u energetskom i industrijskom sektoru treba da se fokusiraju na brige o životnoj sredini, dok društveni faktori treba da budu prioritet u farmaceutskom, logističkom, infrastrukturnom, putnom i tehnološkom sektoru, dok u sektorima osiguranja i finansija treba da budu naglašeni aspekti upravljanja. Jasne strategije karakterišu odlučni izbori koji su svesni promena u makroekonomskom i konkurentskom okruženju. Oni objašnjavaju kako bi kompanija imala koristi od ovih promena, identifikuju rizike i postavljaju ciljeve. One:

– Odgovoraju na pitanja koja se tiču promena na tržištu;

– Identifikuju strategiju kompanije;

– Objasnjavaju kako strategija stvara vrednost i njen uticaj;

– Obezbeđuju dokaze da strategija funkcioniše;

– Identifikuju mogućnosti;

– Identifikuju rizike. 

Tokom rada sa malim i srednjim preduzećima (MSP), svedok sam fantastičnih ESG praksi koje su već dugo bile deo njihovih strategija, iako nisu definisane kao takve. Samim tim se javlja mnoštvo pitanja o tome kako da se ESG približi onima koji koriste najbolje prakse ali nemaju resurse da se posvete detaljnom izveštavanju. Kako ESG može postati formalni deo strategija i operacija MSP? Kako možemo pojednostaviti procedure izveštavanja i prilagoditi ih dinamičnom i zahtevnom okruženju MSP? Koje su najbolje prakse i kako možemo proceniti i konsolidovati aktivnosti koje su već standardne i prevesti ih u uspešan ESG izveštaj? Da li je obavezno ili zakonski nametnuto ESG izveštavanje jedini način da se MSP nateraju da formalno uvedu ESG prakse u svoje strategije i operacije? 

ESG strategije u poslovnim operacijama rezultiraju poboljšanom reputacijom, jer zainteresovane strane vide prednost u tome što su deo “svesne” kompanije. Prepoznajući važnost održivosti i usklađivanje strateških prioriteta sa ESG principima, preduzeća mogu da postignu dugoročan uspeh i da pozitivno doprinesu rastućem trendu etičkog konzumerizma. 

Autorka: Luli Miloš

Preduzetnica, konsultant, vrhunski sportista, student doktorskih studija na FONu iz oblasti strategije i inovacija.  Luli je stekla svoje bogato iskustvo živeći, radeći i usavršavajući se u 11 zemalja širom sveta kao i radom na projektima pre svega u prehrambenoj, farmaceutskoj i it industriji. Poznavanje različitih kultura i jezika doprineli su da uspešno sarađuje sa kompanijama različitih veličina, startapima, kao i sa Non-profit i NGO.