Možda niste ni primetili, ali 9. jul 2025. bio je jedan od najkraćih dana u istoriji. Na društvenim mrežama širila se vest da se „Zemlja vrtela brže nego ikad“, ali naučnici su ostali hladne glave.

Iza svega stoji činjenica da je tog dana rotacija Zemlje bila kraća za 1,3 milisekunde nego što je uobičajeno. To je hiljaditi deo sekunde, dakle, potpuno neprimetno, ali merljivo pomoću ultratačnih atomskih satova.

„To je potpuno besmislena izjava i jednostavno znači da Zemljina rotacija nije tačno izmerena milionima godina“, rekao je profesor Florian Seitz sa Tehničkog univerziteta u Minhenu.

Slične promene zabeležene su i 22. jula i 5. avgusta 2025. godine, kada je dan bio skraćen za 1,3 do 1,5 milisekundi. A apsolutni „rekorder“ bio je 24. jul 2024. dan koji je trajao 1,66 milisekundi kraće od standardnog.

Zašto se to dešava?

Zemljina rotacija nije savršeno stabilna. Vreme, kakvo poznajemo, 24 sata, odnosno 86.400 sekundi, zapravo je ljudska tvorevina. U stvarnosti, rotacija naše planete svakodnevno blago varira, i to iz više razloga.

Na promene utiču plime i oseke, vetrovi, okeanske struje, pa čak i procesi duboko u Zemljinoj unutrašnjosti, kao što je kretanje jezgra u odnosu na plašt. Naučnici beleže da se kroz istoriju dan postepeno produžavao.

Pre 850 miliona godina dan je trajao samo 21 sat. Pre 100 miliona, 23 sata. Danas traje 24 sata, a ta cifra će s vremenom nastaviti da raste. Glavni „krivac“ za to je Mesec, čija gravitacija usporava rotaciju Zemlje. Kako se Mesec udaljava (danas je na 384.400 km), njegova sila slabije deluje, ali i dalje ima efekta.

Zanimljivo je da čak i topljenje ledenih kapa može uticati na brzinu rotacije, jer se masa preraspodeljuje po površini planete.

Da li to menja naše vreme?

Za svakodnevni život, ne. Za većinu ljudi ove promene su zanemarljive. Ali u satelitskim sistemima, navigaciji i preciznim digitalnim komunikacijama i najmanje odstupanje je važno.

Zato Međunarodna služba za rotaciju Zemlje (IERS) po potrebi uvodi tzv. „prijestupnu sekundu“. Poslednji put se to desilo 2016. godine, kako bi atomski satovi ostali usklađeni sa rotacijom naše planete.

Dakle, iako svet možda jeste ubrzan, 1,3 milisekunde ipak ne menjaju naš dan, ali podsećaju koliko je Zemlja živo i dinamično telo. I koliko, uprkos tehnologiji, još učimo kako tačno meri vreme.