Robot nalik pčeli koji je trenutno u razvoju na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT) deo je nove generacije robota inspirisanih insektima. Ova mašina, koja je lakša od spajalice, može da maše krilima i do 400 puta u sekundi i postigla je maksimalnu brzinu od dva metra u sekundi (6,5 stopa).
Takođe može da izvodi okrete i lebdi u mestu. „Mi samo pokušavamo da oponašamo neverovatne manevre koje bumbari mogu da izvedu“, kaže Ji-Hsuan „Nemo“ Sjao, student četvrte godine doktorskih studija koji radi na ovim robotima. Naučnici se nadaju da bi jednog dana mogao da pomogne u zadacima poput veštačke oplodnje biljaka, možda čak i na drugim planetama.
„Ako planirate da gajite nešto na Marsu, verovatno ne želite da sa sobom povedete mnogo pravih insekata radi oprašivanja“, kaže Sjao. „Upravo tu naš robot može potencijalno da odigra svoju ulogu“, dodaje on.
Kevin Chen, vanredni profesor na MIT-u i glavni istraživač u Laboratoriji za meku i mikro robotiku, dodaje da tim ne želi da zameni pčele, već da robote upotrebi u situacijama u kojima insekti ne mogu da opstanu.
On navodi da bi se mogli koristiti na farmama u skladištima, gde su redovi useva naslagani u vis i osvetljeni ultraljubičastim svetlom: „U takvom okruženju pčelama je veoma teško da prežive.“ Širom sveta tehnolozi uče od prirode kako bi stvorili robote koji mogu da obavljaju složene zadatke ili funkcionišu u teškim uslovima bolje od tradicionalne tehnologije.
Na Univerzitetu Jejl istraživači su razvili robota inspirisanog gekonom, koji može sam sebi da amputira udove – sposobnost koja bi, prema rečima njegovih tvoraca, mogla biti od pomoći u misijama potrage i spasavanja u opasnim ruševinama. A istraživači sa Univerziteta Čung-Ang u Južnoj Koreji nedavno su predstavili mekog robota koji može da se savija i puzi poput gusenice. „Milioni godina evolucije omogućili su (insektima i životinjama) da pronađu najbolja rešenja, posebno kada je reč o kretanju“, kaže Sjao, koji piše algoritme prema kojima se pčelinji roboti kreću.
Robotska pčela leti pomoću mekih veštačkih mišića koji se izdužuju i skupljaju kako bi zamahivali krilom, a koje je razvio doktorand Suhan Kim. Krila robota, isečena laserom, kao i sitni unutrašnji mehanizmi, veličine slične delovima časovnika, takođe su izrađeni u samoj laboratoriji. Tim takođe radi na robotu nalik skakavcu. Ova mašina, manja od ljudskog palca, može da skoči 20 centimetara (gotovo osam inča) u vis i da se kreće po različitim terenima, od trave i leda do lista. Sjao kaže da je skakajući robot energetski efikasniji od letećeg.
Mala veličina robota nalik pčeli i skakavcu znači da bi mogli biti korisni u misijama potrage i spasavanja ili za istraživanje prostora poput unutrašnjosti cevi ili turbinskog motora. Sjao kaže da je sledeći korak u primeni ove tehnologije u stvarnom svetu ugradnja senzora koji bi robotima slali informacije, kao i baterija koje bi ih napajale.
Mašine se trenutno oslanjaju na žicu za napajanje. „Veoma je teško ugraditi mali izvor energije u ovako sitne robote“, dodaje Čen. On procenjuje da bi sposobnost upotrebe potpuno autonomnih robota na terenu mogla biti udaljena 20 do 30 godina. Ali proučavanje prirodnih sposobnosti insekata njegovom timu daje prednost. „Oni evoluiraju već milionima godina“, kaže Čen. „Mnogo toga se može naučiti iz kretanja, ponašanja i građe insekata.“
Foto: Canva
