Ekstremni vremenski uslovi koji su ovog leta pogodili Evropu izazvali su kratkoročne ekonomske gubitke od najmanje 43 milijarde evra, pokazuje procena na nivou EU. Očekuje se da će troškovi do 2029. narasti na čak 126 milijardi evra.
Samo jedno leto obeleženo rekordnim vrućinama, sušama i poplavama smanjilo je ekonomski učinak EU za 0,26% u 2024, navodi se u brzoj analizi zasnovanoj na vezama između vremenskih nepogoda i privrednih kretanja. Istraživanje još nije prošlo stručnu recenziju, ali se oslanja na naučnu studiju objavljenu ovog meseca.
Najveće gubitke pretrpeli su Kipar, Grčka, Malta i Bugarska, gde su kratkoročne štete premašile 1% bruto dodate vrednosti (pokazatelja sličnog BDP-u). Slede Španija, Italija i Portugal.
Autori sa Univerziteta u Manhajmu i Evropske centralne banke ocenili su da su rezultati „konzervativni“, jer u obzir nisu uzeti rekordni požari koji su prošlog meseca zahvatili jug Evrope, niti kumulativni efekti više ekstremnih događaja u isto vreme, prenosi Guardian.
„Pravi troškovi ovakvih pojava postaju vidljivi tek vremenom, jer one pogađaju živote i privredu kroz niz različitih kanala, daleko šire od prvog udara“, kaže Sehrish Usman, ekonomistkinja sa Univerziteta u Manhajmu i glavna autorka studije.
Naučnici upozoravaju da klimatske promene značajno povećavaju učestalost ovakvih događaja: procene pokazuju da su uslovi za požare ovog leta bili 40 puta verovatniji u Španiji i Portugalu, a deset puta u Grčkoj i Turskoj. Samo junski toplotni talas, koji je nazvan „tiho razarajućim“, u 12 velikih gradova odneo je tri puta više života nego što je uobičajeno.
Za razliku od većine analiza koje mere direktne štete poput uništene imovine, nova studija obuhvata i „talasne efekte“ – skraćeno radno vreme građevinskih radnika na velikim vrućinama, kašnjenja u saobraćaju zbog poplava i slične posledice. Stručnjaci ističu da posredni gubici često nanose veću dugoročnu štetu od samog fizičkog uništenja imovine.
„Glavna poruka je jasna: ekstremno vreme već ostavlja dubok ekonomski trag, a indirektne posledice mogu biti jednako razorne kao i direktna razaranja“, zaključuju ekonomisti.
