Crni petak već godinama predstavlja vrhunac potrošačke groznice. Popusti, akcije i reklamne kampanje podstiču impulzivnu kupovinu, često stvari koje ne koristimo dovoljno ili nam uopšte nisu potrebne. U eri globalnih ekoloških izazova, pitanje održive potrošnje postaje važnije nego ikada: da li kupujemo iz potrebe – ili iz navike i pritiska?
U nastavku izdvajamo nekoliko kategorija proizvoda na koje ljudi najčešće nepotrebno troše tokom Crnog petka, uz podatke koji pokazuju pravu cenu konzumerizma.
Brza moda: Haljine koje nosimo tek nekoliko puta
Industrija brze mode proizvodi dvostruko više komada odeće nego pre 15 godina, dok se životni vek garderobe stalno skraćuje. Procenjuje se da se prosečna haljina danas nosi svega 7 do 10 puta pre nego što završi u kontejneru. Tekstilni otpad postao je ogroman globalni problem svake sekunde jedna kamionska prikolica odeće završi spaljena ili na deponiji.
Crni petak posebno podstiče kupovinu jeftine garderobe koja kratko traje, smanjujući svesnost o ekološkim posledicama.
Elektronski uređaji: E-otpad kao najbrže rastuća kategorija otpada
Gadgeti su među najčešćim “neodoljivim” proizvodima na sniženju. Ljudi često menjaju telefone, slušalice, pametne satove ili male kućne aparate, iako njihove stare verzije i dalje rade. Rezultat? E-otpad je danas najbrže rastući otpad na planeti, a samo mali procenat se pravilno reciklira.
Brza zastarelost tehnologije i agresivni marketing podstiču potrošnju koja ima ozbiljne ekološke posledice.
Kućni ukrasi: Sezonske stvari koje postaju višak
Praznični dekor, sitnice za dom i sezonski ukrasi kupuju se u ogromnim količinama tokom Crnog petka. Većina tih predmeta izrađena je od plastike ili materijala koji teško mogu da se recikliraju. Nakon kratke upotrebe završavaju u fiokama ili, češće, na otpadu.
Iako su mali po veličini, kumulativno stvaraju hiljade tona plastičnog otpada godišnje.
Kozmetika: Industrija sa 120 milijardi ambalaža godišnje
Kozmetički proizvodi su još jedna kategorija u kojoj kupujemo više nego što možemo da potrošimo. Kreme, serumi i šminka često ostaju neiskorišćeni, dok rok trajanja brzo ističe. Kozmetička industrija godišnje proizvede oko 120 milijardi plastičnih ambalaža, od kojih se većina ne reciklira zbog kombinacije materijala.
Kupovina “na popustu” tako često završava gomilanjem proizvoda koji se nikada neće iskoristiti.
Impulsivna kupovina: Psihologija popusta
Popust + pritisak + ograničeno vreme = kombinacija koja nas tera da kupimo pre nego što razmislimo. Istraživanja pokazuju da više od 50% potrošača žali zbog svojih kupovina na Crni petak već narednog dana. Cilj akcija često nije da nam omoguće uštedu, već da nas motivišu da kupimo više.
Razlika između potrebe i želje u tim trenucima često postaje nejasna.
Održivija potrošnja: Prava vrednost je u manje, a ne u više
Održiva potrošnja ne znači potpuno odustajanje od kupovine, već razumevanje šta nam zaista treba. Biranje kvalitetnijih proizvoda dugog veka, recikliranih materijala, popravki umesto zamene i kupovine od lokalnih proizvođača mogu biti prvi koraci ka odgovornom ponašanju.
Najodrživija kupovina je ona koju smo promislili. Zato je jedno pitanje važnije nego ikada: Da li mi ovo zaista treba?
Foto: Unsplash/Freepik
