Klimatske promene postaju tajni „wingman“ mužjacima žaba, jer stručnjaci otkrivaju primetnu promenu u njihovim pozivima za parenje. Oko 41% vrsta vodozemaca je ugroženo izumiranjem, što ih čini najugroženijom klasom kičmenjaka. To čini razumevanje njihovih obrazaca parenja još važnijim, naročito pred sve većim uništavanjem šuma koje pustoši njihova staništa.
Sada su istraživači sa Univerziteta Kalifornija u Dejvisu posmatrali kako globalno zagrevanje utiče na zvuk i kvalitet „ljubavnih pesama“ žaba, koje mužjaci koriste da privuku ženku. Ovi melodični zvuci takođe služe da obaveste ženke da su uslovi u okolini pogodni za razmnožavanje, u suprotnom njihova jaja neće preživeti.
Kako klimatske promene utiču na ljubavne pesme žaba
Glavna autorka Julianne Pekny, sada direktorka nauke o očuvanju u organizaciji Amphibian and Reptile Conservancy u Severnoj Karolini, išla je do ivica vode u Quail Ridge Ekološkom rezervatu i Lassen Field Station u Kaliforniji da snimi parne pozive žaba drvećarki Sierran.
„Pesma žaba u velikoj meri zavisi od temperature okoline“, kaže ona. „Kako se bara zagreva, mužjaci žaba prelaze iz sporih i tromih zvukova u brze i gotovo očajne. Mogu to da čujem svojim ljudskim ušima, a ženke žaba takođe obraćaju pažnju.“
Ženke žaba obično preferiraju brže ljubavne pesme, koje mužjaci proizvode na višim temperaturama.
„Zanimljivo mi je što ovo može biti proces kroz koji ženke prate kako se sezonalnost menja tokom vremena“, dodaje Pekny. „Kako se bara zagreva, se*sipilniji mužjaci počinju da krekeću ranije”, prenosi Euronews Green.
Promena obrazaca parenja
Kako se približava vreme parenja, mužjaci se okupljaju u velikim grupama oko bara i drugih vodenih površina. Oni stižu ranije od ženki kako bi zagrejali svoje „glasove“. „U interesu je mužjaka da stignu do bare što je ranije moguće, pre drugih mužjaka“, kaže koautor i herpetolog Brian Todd. „Ali ženke žele da dođu tačno kad je vreme da polože jaja.“
Profesor Eric Post sa UC Davis tvrdi da bi ovi nalazi mogli potencijalno „revolucionisati“ proučavanje fenomenoloških reakcija na klimatske promene.
„Mužjaci možda nesvesno signaliziraju nijanse o pogodnosti okoline za razmnožavanje, a ženke tumače te signale izvan namera mužjaka“, dodaje on.
Studija, objavljena u naučnom časopisu Frontiers in Ecology and the Environment, mogla bi se primeniti i na insekte koji proizvode parne pozive, ali je potrebno još istraživanja da se potvrdi ova teorija.
Foto: Freepik/kuritafsheen77
