Toplotni talasi koji dovode do iznenadnih i razarajućih suša šire se širom sveta sve bržim tempom, pokazujući kako ekstremi podstaknuti klimatskim promenama mogu opasno da se nadovezuju jedni na druge, pokazuje nova studija.
Ekstremne vrućine praćene sušom rastu alarmantnom brzinom
U studiji objavljenoj 6. marta u časopisu Science Advances, naučnici navode da je ubrzavanje promena čak zabrinjavajuće više od samih brojki. Tokom otprilike prve dve decenije koje su analizirali, počev od 1980. godine, broj slučajeva u kojima se prvo javlja toplotni talas, a zatim suša, rastao je postepeno. Međutim, u poslednje 22 godine taj tempo je osam puta veći nego ranije, pokazuje istraživanje.
Događaji u kojima se najpre javlja suša, a zatim ekstremna vrućina i dalje su češći i takođe su u porastu. Ipak, istraživači su se fokusirali na sve brojnije slučajeve u kojima se prvo pojavljuje toplota. Razlog je to što su, kada toplotni talas nastupi prvi, suše znatno jače nego kada suša prethodi vrućini ili kada nije praćena ekstremnim temperaturama, kaže koautor studije Sang-Vuk Jeh, klimatski naučnik sa Univerziteta Hanjang u Južnoj Koreji.
Takvi događaji dovode i do takozvanih „naglih suša“, koje su štetnije od običnih jer nastaju iznenada, bez dovoljno vremena da se ljudi i poljoprivrednici pripreme, objašnjava glavni autor studije Jong-Džun Kim, takođe klimatski naučnik sa Univerziteta Hanjang.
Prethodna istraživanja pokazuju da su nagle suše koje nastaju kada topliji vazduh „postane žedniji“ i iz tla izvlači više vlage sve češće u svetu koji se zagreva.
Klimatske promene pokreću „složene ekstreme“
„Ova studija ilustruje ključnu stvar u vezi sa klimatskim promenama: najteže posledice često nastaju kada se više ekstremnih pojava dogodi istovremeno. Kada se toplotni talasi, suša i rizik od požara pojave zajedno kao što smo videli tokom ruskog toplotnog talasa 2010. ili australijskih požara 2019–2020, posledice mogu veoma brzo eskalirati“, kaže Endru Viver, klimatski naučnik sa Univerziteta Viktorija u kanadskoj pokrajini Britanska Kolumbija.
„Ono što ova studija pokazuje jeste da zagrevanje ne samo da čini toplotne talase verovatnijim, već menja način na koji toplota i suša međusobno deluju, dodatno povećavajući rizike sa kojima se suočavamo.“
Viver nije učestvovao u studiji, ali živi na severozapadu Pacifika, gde je toplotna kupola i suša iz 2021. godine primer onoga što Kim opisuje kao događaj koji postaje sve učestaliji. Među sličnim primerima su i toplotni talasi i suša oko kineske reke Jangce 2022. godine, kao i rekordne vrućine i suša u Amazoniji tokom 2023. i 2024. godine, navodi Kim.
„Toplotna kupola na severozapadu Pacifika 2021. pokazuje koliko brzo ovi kombinovani ekstremi mogu da eskaliraju temperature blizu 50°C u mestu Liton u Britanskoj Kolumbiji pratile su brzo isušivanje i ekstremni uslovi za šumske požare koji su uništili čitavu zajednicu“, kaže Viver, bivši kanadski političar.
Gde je rizik od suša izazvanih toplotom najveći?
Studija je pokazala da je najveći porast suša koje počinju toplotnim talasima zabeležen u Južnoj Americi, zapadnoj Kanadi, Aljasci, zapadnim delovima Sjedinjenih Američkih Država, kao i u pojedinim delovima centralne i istočne Afrike.
Kim i Jeh kažu da su primetili „tačku promene“ oko 2000. godine, kada su situacije u kojima toplotni talas prethodi suši počele naglo da se ubrzavaju.
Dženifer Frensis, klimatska naučnica iz Centra za klimatska istraživanja Vudvel, koja nije učestvovala u studiji, kaže da se ta promena „neobično poklopila sa početkom brzog zagrevanja Arktika, gubitkom morskog leda i smanjenjem prolećnog snežnog pokrivača na kontinentima severne hemisfere“.
Pored dugoročnog zagrevanja koje dovodi do sve više ovih složenih ekstrema, Kim kaže da su naučnici primetili i ubrzavanje procesa u kojem toplota prelazi sa tla u vazduh i ponovo nazad, neposredno pre pomenute promene oko 2000. godine. On i Jeh pretpostavljaju da je Zemlja možda prešla takozvanu „tačku preokreta“, posle koje su promene nepovratne.
Nekoliko aspekata klimatskog i ekološkog sistema Zemlje promenilo se krajem devedesetih godina, verovatno pod uticajem snažnog El Ninja 1997–1998, kaže Džerald Mil, klimatski naučnik iz Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja, koji takođe nije učestvovao u studiji. Ipak, dodaje da je teško utvrditi da li su te promene trajne.
Neki kompjuterski modeli predviđaju da bi se kasnije ove godine mogao pojaviti još jedan snažan El Ninjo – prirodno zagrevanje delova Pacifika koje utiče na vremenske prilike širom sveta.
Foto: Freepik/Iftikhar Alam
