Istorijske ličnosti poput Vinstona Čerčila uskoro će na britanskim novčanicama zameniti domaće divlje životinje. U javnoj konsultaciji koju je sproveo Bank of England, tema prirode dobila je najviše glasova. Tačne biljke i životinje koje će se naći na novčanicama biće izabrane kasnije ove godine.

„Priroda je više od samog pejzaža, ona je živa nit koja povezuje naše krajolike, našu istoriju i našu budućnost“, kaže škotski autor dokumentaraca o divljim životinjama Gordon Bjukenan, koji je deo stručnog panela zaduženog za sastavljanje liste. „Zaštititi prirodu znači zaštititi tihi, otporni puls same zemlje.“

Nove novčanice ne samo da bi mogle da inspirišu očuvanje divljih vrsta, već bi mogle i da doprinesu zaštiti ekonomije. „Glavni razlog za uvođenje nove serije novčanica uvek je povećanje otpornosti na falsifikovanje“, kaže Viktorija Kliland, glavna blagajnica Bank of England.

„Priroda je odličan izbor i iz perspektive autentifikacije novčanica“, dodaje ona, jer omogućava razvoj bezbednosnih elemenata koje javnost može lako da prepozna i razlikuje.

Simbolično priznanje britanskim divljim vrstama „odavno je trebalo“

Priroda je bila najpopularnija tema među 44.000 učesnika konsultacije iz jula 2025. godine, osvojivši 60 odsto glasova.

Ona će zameniti istorijske ličnosti koje se trenutno nalaze na poleđini novčanica, među kojima su književnica Džejn Ostin, slikar J. M. V. Tarner i naučnik Alan Tjuring, kao i britanski premijer iz vremena Drugog svetskog rata, prenosi Euronews Green.

„Ovo je snažan podsetnik koliko se ljudi osećaju povezano sa britanskom divljom prirodom i koliko je cene“, kaže Ali Fišer, osnivačica i direktorka konsultantske firme za održivost Plans with Purpose. „To je divna prilika da biodiverzitet bukvalno stavimo u ruke svima”, prenosi Euronews Green.

Tema arhitekture i znamenitosti bila je druga najpopularnija sa 56 odsto glasova, zatim poznate istorijske ličnosti (38 odsto), umetnost, kultura i sport (30 odsto), inovacije (23 odsto) i važni istorijski događaji (19 odsto).

„Divlji svet Ujedinjenog Kraljevstva nije odvojen od naše kulture. On je deo naših fudbalskih grbova, folklora, obala i detinjstva“, kaže voditelj i aktivista za zaštitu prirode Nadeem Perera, takođe član panela. „Dati mu mesto na nečemu tako simboličnom kao što je naša valuta deluje i kao nešto što je odavno trebalo da se dogodi i kao veoma značajno.“

Organizacija RSPCA pozvala je da se na novim novčanicama nađu i britanske životinje koje ljudi „najmanje vole“, poput golubova, galebova i lisica. Ova humanitarna organizacija smatra da bi to moglo pomoći da se promeni percepcija „pogrešno shvaćenih“ životinja i da se pokaže vrednost celokupnog divljeg sveta.

„Šta je sa golubovima koji su nam prijatelji hiljadama godina, ili pacovima sa neverovatnim pamćenjem, ili čak galebovima sa izuzetnim nivoom inteligencije?“, kaže Džef Edmond, stručnjak za divlje životinje u RSPCA. „Sve su to fascinantne životinje i zaslužuju priznanje.“

Od Norveške do Švajcarske: Koje još evropske zemlje stavljaju prirodu na novčanice?

Bank of England neće biti prva evropska institucija koja daje mesto prirodi na novčanicama. Škotske novčanice već prikazuju životinje poput skuše, vidri i crvenih veverica.

Norveška je u svojoj najnovijoj seriji kruna proslavila dugu obalu zemlje motivima talasa, kao i atlantskog bakalara i haringe.

Švajcarska je još 2016. počela da se udaljava od prikazivanja poznatih ličnosti na novčanicama, pa su vetar, voda i svetlost postali glavne teme serije „mnoge strane Švajcarske“. Na novčanicama se danas mogu videti leptiri, Alpi i semena maslačka, a nova serija planirana za 2030-e dodatno će naglasiti domaće biljke i alpske pejzaže.

Priroda bi mogla da zameni i arhitekturu na budućim evro novčanicama, jer Evropska centralna banka razmatra dizajne sa pticama i rekama širom Evrope.

Nakon konkursa za evropske dizajnere 2025. godine, u uži izbor ušle su dve teme: „Reke i ptice: otpornost u raznolikosti“ i „Evropska kultura: zajednički kulturni prostori“. Konačna odluka očekuje se 2026. godine.

„U vreme krize troškova života, klimatskih promena i gubitka prirode, i male kulturne promene poput ove su važne“, kaže Fišer. „One pomažu da postane normalno da naš prirodni svet slavimo, štitimo i u njega ulažemo.“

Foto: Freepik