Hiljadama godina stara tehnika prečišćavanja mogla bi da postane rešenje za evropsku vodu za piće opterećenu mikroplastikom.
U nedavnoj studiji, utvrđeno je da seme „čudesnog“ drveta moringe može da se meri sa ili čak nadmaši hemijske supstance u filtriranju zastarelih PVC mikroplastičnih čestica – jedne od najopasnijih vrsta plastike po ljudsko zdravlje. Ovi rezultati mogli bi da otvore put ka zelenijoj alternativi za postrojenja za prečišćavanje vode.
Sitne plastične čestice koje potiču iz automobilskih guma, boja, tekstila i razgrađene plastične ambalaže decenijama se gomilaju u globalnim vodenim sistemima, stvarajući tihi, ali rastući zdravstveni rizik.
Tokom 2024. godine, EU je pooštrila monitoring mikroplastike u vodi za piće. Međutim, prošle godine istraživači su upozorili da bi sitne čestice, koje lakše prolaze kroz creva i dospevaju u krv i organe, mogle „proći ispod radara“. Upotreba moringe u prečišćavanju jednako je drevna koliko i inovativna: smatra se da su je koristili još Stari Egipćani za uklanjanje bakterija i smanjenje zamućenosti vode.
Zahvaljujući brzom rastu, otpornosti na sušu i malim potrebama za vodom, ova višegodišnja biljka ne zahteva velike resurse – deluje kao „ponor ugljenika“, uspeva u sušnim i degradiranim zemljištima i doprinosi biodiverzitetu.
Zbog široke primene – od lečenja pothranjenosti i bolesti do prečišćavanja vode i anti-age proizvoda – moringa je dobila nadimak „drvo čuda“.
Zašto su mikroplastika i metode filtracije opasne?
Pored direktnih zdravstvenih posledica mikroplastike, koja se dovodi u vezu sa rakom, srčanim udarima i reproduktivnim problemima, ove čestice – manje od pet milimetara – mogu da apsorbuju i prenose druge opasne zagađivače kroz ekosisteme i lanac ishrane.
Trenutno evropske zemlje koriste i fizičke i hemijske metode za uklanjanje mikroplastike iz otpadnih voda, prenosi Euronews.
Aluminijum-sulfat (alum) je neorganska so koja se često koristi kao koagulant u prečišćavanju vode, jer razdvaja mikroplastiku i druge zagađivače radi uklanjanja.
Iako efikasan, nepravilna upotreba može povećati nivo aluminijuma u vodi, što se povezuje sa mogućim neurološkim poremećajima, uključujući Alchajmerovu bolest.
Alum takođe stvara velike količine mulja tokom procesa koagulacije, koji je teško zbrinuti i najčešće završava na deponijama, gde može da zagađuje zemljište i vodotokove.
Njegova proizvodnja je dodatno štetna jer zahteva rudarenje boksita u tropskim regionima poput Australije, Brazila, Gvineje, Gvajane i Jamajke, što dovodi do deforestacije i gubitka staništa. Obrada sirovina zahteva i veliku količinu energije, što doprinosi emisiji gasova koji zagrevaju planetu.
Seme „čudotvornog drveta“ može ukloniti 98% mikroplastike iz vode
Nedavna studija, koju je vodila Gabriela Batista sa Državnog univerziteta Sao Paula (UNESP) u Brazilu, a objavljena u časopisu ACS Omega, pokazuje potencijal moringe kao biljne, netoksične alternative.
Studija poredi aluminijum-sulfat sa ekstraktom na bazi soli dobijenim iz moringe. Oba koagulanta rade tako što neutrališu negativni električni naboj zbog kojeg se mikroplastične čestice odbijaju i izbegavaju filtere. Nakon neutralizacije, čestice se spajaju u veće agregate – tzv. flokule – koje se zatim mogu uhvatiti peskovitim filterom.
I alum i moringa uspešno su uklonili više od 98% PVC čestica iz vode, pri čemu se moringa pokazala kao pouzdanija u širem rasponu pH vrednosti.
Čestice su bile oko 15 mikrometara – dovoljno male da prođu kroz standardne filtere.
Moringa se pokazala jednako efikasnom za protočnu filtraciju kao i direktna filtracija, što znači da bi mogla da eliminiše skup i energetski zahtevan proces flokulacije.
Jedan nedostatak koji istraživači navode i koji zahteva dodatna ispitivanja jeste ispuštanje rastvorenog organskog ugljenika tokom procesa, što bi moglo da oteža dalje faze prečišćavanja. Takođe, moringa tek treba da bude testirana u industrijskim razmerama.
Foto: Freepik/kjpargeter
