Vrlo malo mesta u Evropi izbeglo je rast temperatura 2025. godine, pri čemu je najmanje 95 odsto kontinenta zabeležilo iznadprosečne temperature, pokazuje najnoviji izveštaj o stanju klime u Evropi u okviru Copernicus Programme.
Nastavljajući trend najbržeg zagrevanja među kontinentima, Evropa se 2025. suočila sa novim ekstremima od 30°C unutar Arktičkog kruga do čak 50 dodatnih dana „toplotnog stresa“ u južnoj i istočnoj Španiji, kada se temperatura osećala kao 32°C ili više.
Turkey je prvi put dostigla vrelih 50°C, dok je 85 odsto Greece beležilo temperature blizu ili iznad 40°C, sa maksimumima do 44°C.
Subarktička Fenoskandinavija severni delovi Norway, Sweden i Finland pretrpela je najduži i najintenzivniji toplotni talas u istoriji tokom jula, sa temperaturama do 34,9°C. United Kingdom, Norveška i Iceland zabeležile su najtopliju godinu otkako se vrše merenja, prenosi Euronews.
Zime u Evropi nestaju
Sva ta toplota potiskuje hladnoću: područje Evrope koje beleži zimske dane sa temperaturama ispod nule se smanjuje i 2025. bilo je ispod proseka, navodi izveštaj World Meteorological Organization (WMO) i European Centre for Medium-Range Weather Forecasts.
Lednici se tope alarmantnom brzinom, nastavljajući višedecenijski trend gubitka leda širom Evrope. Posebno je pogođen Iceland, koji je zabeležio drugi najveći gubitak leda u istoriji.
Snežni pokrivač krajem marta bio je manji za čak 1,32 miliona kvadratnih kilometara u odnosu na prosek površina približno jednaka zbiru Austria, France, Germany, Italy i Switzerland.
Najalarmantniji podatak dolazi sa grenlandskog ledenog pokrivača, koji je 2025. izgubio čak 139 gigatona leda — što je oko 1,5 puta više nego ukupna količina leda u svim glečerima Alpa, odnosno dovoljno da se napuni više od 55 miliona olimpijskih bazena.
Zašto se Evropa zagreva tako brzo?
Evropa se zagreva više nego dvostruko brže od globalnog proseka, sa porastom temperature od oko 2,5°C u odnosu na predindustrijski period.
Delovi Evrope ulaze u Arktik najbrže zagrevajuću regiju na planeti gde temperature rastu tri do četiri puta brže od globalnog proseka. Kako se sneg i led tope, Zemljina površina reflektuje manje sunčeve svetlosti, dok tamnije površine apsorbuju više toplote, dodatno ubrzavajući zagrevanje.
Ovaj proces poznat kao albedo efekat deo je šire pojave „arktičke amplifikacije“, koja utiče i na planinske regione poput Alpa.
Smanjenje zagađenja vazduha, iako pozitivno za zdravlje i životnu sredinu, smanjilo je i količinu aerosola koji su stvarali oblake sa rashladnim efektom.
Ekstremi postaju sve češći
Evropa je sve ranjivija na ekstremne vremenske pojave izazvane klimatskim promenama. Tokom 2025. požari su zahvatili više od milion hektara — najveću površinu ikada zabeleženu.
Suša je pogodila više od polovine kontinenta, dok je 70 odsto reka imalo ispodprosečan protok, što ugrožava vodne resurse.
Morski toplotni talasi zahvatili su 86 odsto evropskih mora, pri čemu su Mediteran i Norveško more bili najteže pogođeni. Temperature mora dostigle su rekordne vrednosti, remeteći morske ekosisteme.
„Tempo klimatskih promena zahteva hitnije delovanje. Dokazi su nedvosmisleni — klimatske promene nisu pretnja budućnosti, već naša sadašnjost“, izjavila je Samanta Berdžes iz ECMWF-a.
Obnovljivi izvori daju nadu
Uprkos zabrinjavajućim trendovima, postoje i razlozi za oprezni optimizam. Sektor obnovljivih izvora energije u Evropi nastavlja da raste. Tokom 2025. oni su obezbedili gotovo polovinu električne energije (46,4%), dok je solarna energija dostigla rekordni udeo od 12,5%.
Ovaj napredak ključan je za prelazak na ekonomiju sa niskim emisijama ugljenika, smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i ublažavanje klimatskih promena.
Izveštaj nudi jasan put napred konkretne smernice za donošenje odluka i bolje razumevanje klimatskih promena koje već oblikuju naš svakodnevni život.
Foto: Magnific/Freepik
