Dok evropski gradovi beleže sve češće i intenzivnije toplotne talase, naučnici istražuju kako bi jedan jednostavan resurs mogao da pomogne u borbi protiv ekstremnih temperatura, a to je kišnica.

Novo istraživanje Univerziteta u Mančesteru pokazalo je da bi sakupljanje kišnice sa krovova i njeno korišćenje za hlađenje zgrada tokom vrelih dana moglo istovremeno da smanji temperaturu u gradovima i potrošnju energije.

Istraživači su modelovali sistem u kojem se kišnica prikuplja sa krovova, skladišti u rezervoarima, a zatim automatski raspršuje po krovovima kada temperatura dostigne određeni nivo. Ideja je jednostavna: voda isparavanjem hladi površinu krova, zbog čega se manje toplote prenosi u unutrašnjost zgrade.

Manje toplote u zgradama, manja potreba za klimom

Kada su krovovi hladniji, klima-uređaji imaju manje posla. To znači manju potrošnju električne energije za hlađenje, ali i manje otpadne toplote koju klima-uređaji izbacuju u spoljašnju sredinu.

Upravo je to posebno važno u velikim gradovima, gde veliki broj klima-uređaja tokom toplotnih talasa dodatno zagreva spoljašnji prostor.

Istraživanje je sprovedeno na primeru Tokija, a rezultati pokazuju da trenutak kada se sistem za prskanje aktivira može biti važniji od same veličine rezervoara ili količine vode koja se koristi. Na primer, uključivanje sistema kada krov dostigne određenu temperaturu može biti efikasnije nego neprekidno korišćenje vode.

Veći rezervoari takođe ne znače automatski i veći efekat. Istraživači su utvrdili da su veoma veliki rezervoari donosili samo skromno dodatno smanjenje potrošnje energije i ekstremnih temperatura. Isto važi i za dodatne količine vode – više vode ne mora uvek značiti i više hlađenja, jer deo vode može ostati na krovu umesto da ispari.

Čak i „brodovi pustinje“ posustaju: Kamile više ne uspevaju da pobegnu od ekstremnih vrućina

Rešenje koje istovremeno čuva vodu i energiju

Sakupljanje kišnice moglo bi da donese još jednu važnu korist. Rezervoari bi tokom obilnih padavina mogli da prihvate deo vode koja bi inače završila u kanalizacionom sistemu, čime bi se smanjilo površinsko oticanje i rizik od opterećenja gradske infrastrukture.

Na taj način, isti sistem mogao bi da odgovori na dva sve izraženija problema klimatskih promena – ekstremne vrućine i intenzivne padavine.

„Sakupljanje kišnice sa krovova i njeno strateško korišćenje za hlađenje moglo bi da bude praktičan način za smanjenje potrošnje energije i temperatura u gradovima“, navode istraživači.

Kako se klimatske promene budu intenzivirale, ovakva rešenja mogla bi da postanu još značajnija. Modeliranje je pokazalo da koristi od sakupljanja kišnice postaju veće tokom toplijih godina.

Zašto klima-uređaji nisu jedino rešenje?

Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), hlađenje prostora, koje uglavnom podrazumeva klima-uređaje i ventilatore, trošilo je oko 2.100 teravat-časova električne energije tokom 2022. godine, odnosno približno sedam odsto ukupne svetske potrošnje električne energije.

Istovremeno, očekuje se dalji rast broja klima-uređaja širom sveta kako ekstremne temperature postaju sve učestalije. To bi moglo dodatno opteretiti elektroenergetske sisteme, naročito tokom toplotnih talasa kada je potražnja za električnom energijom najveća.

Postoji i problem otpadne toplote. Klima-uređaji izvlače toplotu iz unutrašnjosti objekata, ali je potom izbacuju napolje. U gusto izgrađenim gradovima veliki broj uređaja tako doprinosi efektu urbanog toplotnog ostrva – pojavi zbog koje su gradske sredine toplije od okolnih ruralnih područja.

Zašto Evropljani i dalje žive bez klima-uređaja?

„Hladni krovovi“ kao još jedno rešenje

Sakupljanje kišnice nije jedina mogućnost za hlađenje gradova. Drugo istraživanje, koje su sproveli Univerzitetski koledž u Londonu (UCL) i Univerzitet u Ekseteru, pokazalo je da bi i takozvani „hladni krovovi“, odnosno krovovi premazani belom ili drugom reflektujućom bojom, mogli da snize temperature u gradovima.

Analiza je pokazala da bi, kada bi takvi krovovi bili široko primenjeni u Londonu, prosečna temperatura u gradu mogla da bude niža za oko 0,8 stepeni Celzijusa tokom letnjih meseci.

Kombinovanje različitih rešenja – od sakupljanja kišnice i zelenih površina do reflektujućih krovova i energetski efikasnijih zgrada – moglo bi zato da bude važan deo prilagođavanja gradova sve toplijoj klimi.

Umesto da se na ekstremne temperature odgovara samo povećanjem potrošnje energije za hlađenje, gradovi bi deo rešenja mogli da pronađu u resursima koji su im već dostupni – uključujući kišnicu koja trenutno često završava u kanalizaciji.

Foto: Magnific/emreakkoyun