Na mestu nekadašnjeg aerodroma u Atini nastaje The Ellinikon, urbani park površine 200 hektara koji će koristiti pametne sisteme za navodnjavanje, recikliranu vodu i zelenu infrastrukturu kako bi grad bio otporniji na toplotne talase i klimatske promene.
Od aerodroma do zelenog srca grada
Nekadašnji aerodrom u atinskom predgrađu Elliniko uskoro bi trebalo da postane jedan od najvećih urbanih zelenih prostora u Evropi.
Projekat The Ellinikon Park prostiraće se na oko 200 hektara, a planirano je da na njegovoj površini bude zasađeno više od 30.000 stabala i oko tri miliona žbunova. Oko 70 odsto prostora biće prekriveno zelenilom.
Park bi za javnost trebalo da bude otvoren početkom 2027. godine, dok će se dodatna infrastruktura razvijati do 2030.
Međutim, cilj projekta nije samo da Atina dobije veliki park. The Ellinikon je zamišljen kao deo gradske infrastrukture koji može da pomogne u odgovoru na sve izraženije probleme poput ekstremnih temperatura, nestašice vode i bujičnih poplava.
Pametno navodnjavanje moglo bi da uštedi do 90 odsto vode
Jedan od ključnih elemenata projekta je održivo upravljanje vodom.
U okviru parka biće izgrađeno postrojenje za tercijarni tretman otpadnih voda, kapaciteta do 7.000 kubnih metara prečišćene vode dnevno. Ta voda koristiće se za dozvoljene namene koje ne zahtevaju vodu za piće, uključujući navodnjavanje zelenih površina.
Planiran je i rezervoar kapaciteta 10.000 kubnih metara, dok će pametni sistem za navodnjavanje koristiti podatke sa senzora i vremenske prognoze kako bi količina vode bila prilagođena stvarnim potrebama biljaka.
Prema procenama iz projekta, ovakav sistem mogao bi da smanji potrošnju vode za navodnjavanje i do 90 odsto.
Kišnica će se takođe prikupljati i upravljati njome unutar samog kompleksa, sa ciljem da se 100 odsto padavina zadrži i obradi na lokaciji.
„Hladne rute“ za grad u kome temperature rastu
Jedan od zanimljivijih aspekata projekta jeste način na koji je park projektovan da ublaži uticaj visokih temperatura.
Planirana je mreža takozvanih „hladnih ruta“, odnosno staza i prostora za kretanje na kojima bi temperatura mogla da bude i do četiri stepena Celzijusa niža nego u okolnim asfaltiranim delovima grada.
Projektanti su koristili digitalne simulacije, termalne mape i modele strujanja vazduha kako bi unapred predvideli kako će se vazduh kretati kroz park i gde je potrebno obezbediti više hlada.
Odmarališta će imati više od 60 odsto zasenčenosti, uz očuvanje mogućnosti prirodnog strujanja vazduha. Vegetacija će dodatno doprinositi hlađenju kroz proces evapotranspiracije.
Voda će imati dodatnu ulogu. Kanali, sistemi za orošavanje i bazeni sa malom potrošnjom vode biće deo pejzažnog rešenja i trebalo bi da doprinesu snižavanju temperature isparavanjem.
Više od 520 biljnih vrsta
U parku je planirano više od 520 vrsta biljaka, od kojih bi oko tri četvrtine trebalo da budu autohtone ili posebno prilagođene lokalnim uslovima.
To je važno ne samo zbog biodiverziteta, već i zbog potrošnje vode. Biljke prilagođene lokalnoj klimi mogu biti otpornije na visoke temperature i periode suše, što smanjuje potrebu za dodatnim navodnjavanjem.
Senzori će kontinuirano prikupljati podatke o temperaturi vazduha, vlažnosti, sunčevom zračenju, vlažnosti zemljišta i količini hlada. Ti podaci koristiće se za efikasnije upravljanje mikroklimom, navodnjavanjem i održavanjem zelenih površina.
Kišnica kao deo zaštite od poplava
Park će koristiti kombinaciju zelene i plave infrastrukture za upravljanje vodom.
Planirana je i obnova prirodnih tokova, uključujući potok Trachones, koji bi trebalo da ima važnu ulogu u zaštiti od poplava.
Na taj način park ne bi trebalo da bude samo prostor za rekreaciju, već i deo sistema koji pomaže gradu da se izbori sa ekstremnim vremenskim uslovima.
Materijali iz starog aerodroma dobijaju novu namenu
Održivost projekta ogleda se i u izboru materijala.
Za popločavanje i druge površine koristiće se grčki prirodni materijali poput mermera iz Kavale, belog mermera Dionysos-Penteli, škriljca iz Karistosa i peščara iz Mandre.
Istovremeno, deo materijala iz nekadašnjeg aerodromskog kompleksa biće ponovo iskorišćen. Betonske ploče koristiće se za izgradnju potpornih zidova i drugih konstrukcija, dok će drobljeni agregati biti upotrebljeni za gabione i nasipanje.
Cilj je da se smanji količina građevinskog otpada i ukupni uticaj izgradnje na životnu sredinu.
Jedan od najvećih obalnih urbanih parkova u Evropi
Sa površinom od dva miliona kvadratnih metara, The Ellinikon bi trebalo da postane najveći obalni urbani park u Evropi.
Biće oko 40 odsto veći od londonskog Hyde Parka, dok će po površini biti približno uporediv sa berlinskim Tiergartenom.
Njegova posebnost je i u tome što će biti direktno povezan sa oko dva kilometra obale.
Projekat The Ellinikon pokazuje kako napuštena infrastruktura može da dobije novu funkciju i postane deo odgovora grada na klimatske izazove – kroz više zelenila, pametnije upravljanje vodom, smanjenje temperatura i efikasnije korišćenje postojećih resursa.
Foto: Magnific/chimran7678
